Где је граница између новинарске етике и сензационализма

Вест је роба, рекли би многи власници медија. Помоћу софтвера, анализом домета одређених садржаја, јасно је да се осим спорта, најбоље продаје црна хроника, каже др Стефан Јањић, који са својим студентима новинарства, често анализира управо овакве текстове, али и рад медија.

“Мислим да власници медија и уредници многих медијиа задовољно трљају руке кад год се Новак пласира у финале неког гренд слема и кад се деси неки тежак случај црне хронике који може данима да се прати, који може да се прати у наставцима, као некакв трилер или као некаква хорор серија“, сматра Стефан Јањић, доцент на Одсеку за Медијске студије ФФНС.

Начин на који новинар извештава, он утича на туђе животе, зато своје студенте учи да поштују кодекс новинара.

„Чак иако имате пристанак, уколико особа која је изгубила неког која је у трауми, која жели да вам да изјаву, ви врло пажљиво морате да самерите шта је од тога за медије, а шта није, јер не смете да злоупотребите ни на који начин нечији осетљив положај или недовољну свест о моћи медија“, каже Стефан Јањић, доцент на Одсеку за Медијске студије ФФНС.

Мањак едукације и емпатије, резултира тиме да из видика медија потпуно нестане етика, јасан је др Дамир Смиљанић, професор филозофије.

„И тако исто функционише та настрана логика по којој се праве извештаји о тим настраним случајевима да нешто мора бити да одмах западне у око, да престраши, да престрави читаоце, јер то треба да изазове неку врсту шока, али и неку врсту „суспенс“ како би Хичкок рекао, ајде морамо да мало копкамо, да видимо шта је иза тога, и буди неке не баш племените пориве код читалаца“, каже др Дамир Смиљанић, професор Филозофије ФФНС.

Након серије медијских текстова поводом недавне трагедије у Новом Саду, покрајинска омбудсманка каже да је време да се медији који то чине позову на одговорност.

„Апелујем на представнике медија да се заиста стриктно као никада више раније, придружавају својих етичких постулата- правила извештавања, али истовремено и позитивно- правног оквира који говори да поштујемо право јавности да треба да зна и да мора да зна, али да понекад начин на који се извештава може да допринесе томе да се јавности више узнемири него да сазна неку одређену информацију“, каже Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана.

Такав манир извештавања, тврди, продубљује трауме.

“Неопростиве грешке које су много више узмениравале јавност, изношењем детаља, података како је дошло до неке трагедије, уласком у куће трагично настрадалих људи, снимањем околине где се десило неко кривично дело, знате, то је оно што ми правници називамо секундарна виктимизација“, наводи Драгана Ћорић, покрајинска заштитница грађана.

Струка је сагласна - новинар није судија, нити писац крими романа, његова дужност је да пренесе проверену информацију, водећи рачуна да задовољи јавни интерес, а на најниже пориве читалаца.