Како продати вишкове пшенице?

У производњи пшенице дошло је до укрупњавања парцела под овом културом, па сада када је тешко продати робу. Поједина удружења пољопривредника предлажу да се формира државни Савет за производњу пшенице који би радио на изналажењу заједничког решења за продају вишкова пшенице.

Корнел Косоруш, пољопривредника из села Дрљан код Бечеја има за продају 80 тона пшенице. Цена на тржишту му још увек не одговара, а пошто не плаћа складиштење, може још да сачека купца.

"Надамо се да ћемо још мало више добити до бар 20, 22 плус ПДВ. То ако би то постигли, онда би и дали", објашњава Корнел Косоруш, пољопривредник из Дрљана.

У укупном прошлонедељном промету на Продуктној берзи у Новом Саду пшеница је учествовала са 25 одсто. Позитивно је да се бележи раст цене у односу на недељу дана раније.

"Пондер цена износила је 20,03 динара за килограм без ПДВ-а, те је приметан ценовни раст ове пољопривредне културе у односу на седам дана раније, када је пондер цена износила 19,20 динара за килограм без ПДВ-а", објашњава Андреа Матијашевић, Продуктна берза Нови Сад.

Производња пшенице заслужује професионално вођење сматрају у удружења пољопривредника "Агропрофит", јер је одавно престала да буде социјална категорија. До скора је 110.000 газдинстава гајило пшеницу на мање од 5 хектара, а сада је дошло до укрупњавања поседа просечно на око 15 хектара и очигледно је да произвођачи од пшенице желе профит.

"Потребно нам је у Привредној комори одговарајуће тело, потребно је да у економској дипломатији пласман пшенице буде брига наше државе и једино тако имамо шансу. Јер сада када се гледа производња и јефтиноћа производње у другим земљама ми имамо веома скупу производњу, мале приносе", каже Чедомир Кецо, Удружење "Агропрофит".

Да би се решили лагера који по неким проценама износи два милиона тона, потребно је месечно да извозимо 180.000 тона пшенице, а тренутно је то за четвртину мање.