Зашто нема прасади на сточним пијацама у Србији?

Разлика у цени прасади на сточним пијацама у Србији ових дана креће се од 350 динара по килограму живе ваге у Поморавском до 500 динара у Златиборском округу. Проверавали смо шта је утицало на формирање цена прасећег меса уочи предстојећих празника када је потражња много већа.

Упркос великој потражњи и наглом скоку цена, на сточним пијацама у Шапцу и Крушевцу понуда прасади и друге ситне стоке је мања него раније.

На сточној пијаци у Шапцу је опала понуда прасади. Последњих месеци је, кажу надлежни, тако. Дешава се да их готово и нема у продаји. Цена за килограм је од 400 до 450 динара. Сточари очекују да ће пред Васкрс коштати и 500 динара.

Промет је опао и на крушевачкој сточној пијаци која већ годинама слови за једну од најпосећенијих у овом делу Србије. Крупне стоке има. Суботом, када је пазарни дан, у просеку стотинак грла. Прасића и ситне стоке готово да нема.

„Краве су 2,30 евра. Зато и дотерам овде. Мало већа цена него код нас тамо. - Што се прасади тиче? - Па прасад су код нас 450-500 динара. Овде сам купио ову за 350“, каже Дарко Стефановић из Бајине Баште.

Већи број грла откупљују најпре кланичари, али је на сточној пијаци у Крушевцу заступљена и појединачна продаја по повољнијим ценама него у суседним општинама и градовима.

"Долазе накупци, ови за печењаре. Долазе са свих страна. И од Београда. И од Краљева, Чачка, Митровице. Са свих страна“, наводи Зоран Милановић из Вратара код Крушевца.

Пољопривредници су упозоравали да ће доћи до наглог скока цена меса и несташица на тржишту јер су и трошкови производње порасли. Цене кукуруза, соје и енергената су дупло веће него прошле године. Сточари у Краљеву су преполовили број товљеника сматрају у Удружењу узгајивача.

"Драстично смо смањили производњу. А на то је све утицао прекомерни увоз свиња, меса, прасади. Нажалост тако је. То је допринело смањењу, драстичном смањењу крмача и ми кад немамо довољно приплодног материјала, самим тим немамо ни товног материјала“, каже Зоран Милићевић из Сабора произвођача агро-привреде Србије.

Највећи кланичари су у проблемима. Тренутна понуда не задовољава њихове потребе. Од производње одустају многи индивидуални пољопривредни произвођачи.

„Ту су, пре свега, одустали ситни. Ситна пољопривредна газдинства којих је у Србији велики број. Затим су од тога одустали и мини фармери који су имали од 50 до 100 па и 200 грла. А нажалост, до одустајања је дошло и код великих фарми. Пар великих фарми је угасило своју производњу. Једни од тих смо и ми“, каже Миломир Тошовић, директор Котленика.

Цена стоке на сточним пијацама ипак варира у току године. Расте на пролеће уочи васкрса и првомајских празника и у периоду од октобра до краја године када су славе. Зауставиће се у току лета тврде упућени.

недеља, 15. децембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње