Које информације могу да траже грађани

Сваки грађанин има право да тражи информације за које сматра да су му потребне. О законима који регулишу ту област, Стална конференција градова и општина, мисија ОЕБС-а у Србији и Повереник за информације, у сарадњи са Координационим телом, организују разговоре са представницима медија и власти. Данас је округли сто одржан у Бујановцу.

Сви као грађани финансирамо рад органа власти и имамо право да тражимо информације. Новинари као представници грађана, често су у тој ситуацији.

"Кад је у питању буџет општине Бујановац, у два, три наврата нису ми биле јасне позиције у оквиру тог буџета и тражио сам информације. Могу се похвалити да је општина Бујановац у том смислу напредовала", каже Јетон Исмаили, новинар из Бујановца.

"Заштита података о личности код нас је још увек на незадовољавајућем нивоу. Грађани су начелно упознати да то постоји, углавном преко интернета", наводи Милан Томановић, овлашћено лице за заштиту података о личности код Повереника.

Грађанин може и сам да поднесе захтев за одређену информацију, орган власти дужан је да у року од 15 дана одговори.

"Уколико орган не одговори уопште, или уколико одбије, одбаци захтев, грађанин тада може да изјави жалбу Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности", каже Славољупка Павловић, представница институције Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

"Кључни циљ ових округлих столова је јачање капацитета и локалних медија и представника локалних власти, али истовремено и подизања свести о овим правима", сматра Маја Стојановић Керић из Сталне конференције градова и општина.

До краја године округли сто са овом темом биће организован и у Новом Пазару и Нишу.