Мештани раданских села жељни гостију и приче са људима

Последњих година, у Топличком округу угашено је десетак села. У већини, на обронцима Копаоника и Радан планине, остала су само старачка домаћинства. Посетили смо нека од њих. Малобројни мештани жељни су посета, па их је ових дана обишла и екипа Црвеног крста и уручила им пакете помоћи.

Шездесеттрогодишњи Недељко Бојовић, једини становник куршумлијског села Велики Трн, смештеног на самој административној линији са Косметом, живи од 9.000 динара социјалне помоћи.

Од тог новца, у како каже овој пустари, где нема где ни да га потроши, некако преживљава. Теже му пада самоћа и чињеница да данима никог нема да му пређе кућни праг.

"По три месеца овде нико ми није ушао у кућу. Жељан сам да попричам са људима. Сам сам, усамљен сам, тешко ми је, али шта ћу. Неки пут и сам са собом причам. Чувам ове две козе што имам и два јарета, причам са њима, керовима, мачкама и то је", каже Недељко Бојовић из села Велики Трн.

Ништа боља слика није ни у осталим раданским селима, где је пре пола века живело више хиљада становника.

У 10 села некадашње општине Добри До има стотинак домаћинстава. Већина њих живи од социјалне помоћи.

Мештани кажу да су проблеми, због којих се одлазило, присутни и данас.

"Пута немамо, много је тешко. Раселио се крај, отишли су људи, остало је ту по 5-6 кућа у село", наводи Радован Јелић, из села Добри До, а Нада Башовић, из села Трпезе каже: "Не попијемо кафу у комшилуку месец дана, два. Нема никог. Нити лекара да дође да те прегледа барем месечно или недељно."

До прве продавнице има 30 километара, а путника намерника скоро и да нема, па ретке посете хуманитарних организација унесу радост у њихова срца.

"Мислим да је ова помоћ драгоцена, као сама помоћ, али наш обилазак мислим да такође вреди овим људима да се не осећају запостављеним и заборављеним", сматра Радосава Мићовић, секретар Црвеног крста Куршумлија.

Ови времешни чувари огњишта, како себе називају, боре се са недаћама и прижељкују повратак живља на ове просторе, свесни чињенице да ће њиховим одласком заувек бити угашена светла у селима која су међу многобројном чељади изнедрила знамените људе.

понедељак, 29. април 2024.
° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво