Лазарева пећина, богатство украса али и најбројније станиште слепих мишева на Балкану

Први мај означио је и почетак рада Лазареве пећине, туристичке атракције надомак Бора. Локалитет је отворен за посетиоце још 1953. године, а туристичка стаза, осветљена и обезбеђена, дуга је 900 метара.

На завршетку импресивног Лазаревог кањона, испред саме пећине, од преподнева сакупљају се туристи, знатижељници и планинари из свих крајева Србије. Са једном групом кренула је и наша екипа. За туристичке посете уређене су стазе у дужини од 900 метара.

Лазарева пећина је значајан археолошки локалитет. Најстарије насеље припада почетку бакарног доба. Богата је пећинским накитом, сталактитима, сталагмитима, бигреним и калцетним кадицама.

Живи свет Лазареве пећине обилује бројним, недовољно проученим облицима живота. Пећине, као затворени систем, своје становнике воде сопственим путевима еволуције.

Најбројнији данашњи становници ове пећине су слепи мишеви. У унутрашњости Лазареве пећине постоји 24 врсте слепих мишева од 27 колико је регистровано на Балкану.

Лазарева пећина је изворска пећина. У непосредној близини улаза, у кориту Лазареве реке вода избија на површину у форми јаког крашког врела.

Импозантан је Лазарев кањон који је увек привлачан туристима. Карактеристика самог кањона је та што је највећи у Србији, дугачак је девет километара, ширина кањона је на неким местима само три до четири метра, дубина и до 500 метара.

Овај спелеолошки локалитет радиће сваког дана до краја октобра и усклађиваће мере са епидемијском ситуацијом и одлукама Владе Републике Србије.