Фудбал - више од игре

Од раног јутра, 21. септембра 1919. године, позивари су кружили градом и обавештавали Шапчане да ће Мачва тог дана одиграти прву званичну утакмицу. Док су родитељи и професори бранили деци да тренирају, због три сина, стативе за клуб купила је Јулка Јовановић. У својој шупи, чувала је и креч за обележавање игралишта.

"Љубиша Јовановић, наш познати глумац, Шапчанин, играо је у Мачви, волео је да игра фудбал, али је зато бивао кажњаван, па су рецимо школске обавезе тако њему организоване да би му онемогућили да иде на фудбалску утакмицу" , каже Светланка Милутиновић, музејски саветник.

Међу експонатима на изложби, по величини се издваја фотографија Саве Стефановића, који је своју љубав према фудбалу пренео на сина.

"Мој отац је био један од најбољих фудбалера Мачве свих времена, Сава Стефановић, звани Вампир јер је давао голове из немогућих ситуација. Моја генерација је ушла 71. после 10 година у Другу лигу, био сам први голгетер тада са 18 година" истиче Младен Стефановић, некадашњи фудбалер.

Шабачке улице памте реку људи која је ишла према Мачвином стадиону а хроничари поред победа на утакмицама са Црвеном Звездом и Партизаном и све остале успехе и поразе.

"Први, можда највећи успех је, 1931. кад је наша Мачва, пласирала се у Прву савезну лигу тадашње Краљевине Југославије, када је лига бројала само 6 клубова и она је била медју тих 6 најбољих клубова у држави", каже Александар Дјенадић, хроничар ФК "Мачва".

За сваку годину, по једна фотографија а за век живота са својим градом, много успомена и љубави. Мачва се данас такмичи у Супер лиги и са поносом чува сећање на ,,Провинцијски Уругвај,, надимак и време када су је због успеха поистовећивали са победником Првог светског првенства у фудбалу.