Сајам сеоског туризма у Рудну

Планинско село Рудно на обронцима Голије домаћин је 3. сајма сеоског туризма, на коме се окупило око стотину представника локалних самоуправа из целе земље. Сајам је прилика да туристичке организације промовишу потенцијале својих крајева, али и да домаћини укажу шта је неопходно за даљи развој сеоског туризма.

У срцу Резервата биосфере Голија-Студеница пољопривредни саветодавци, представници туристичких организација и домаћини окупили су се да промовишу своја села, знаменитости и гастрономију.

Зорица Јовановић, власница сеоског домаћинства, каже да у Рогљеву код Неготина имају пивнице:

"Тамо су камени вински подруми још из 19. века. Ми смо неке подруме преуредили да можемо да примимо госте за дегустације, за ручкове."

Кикинда је представила одличне сиреве из Мокрина, из Руског Села, истиче Јасмина Миланков, из Канцеларије за туризам Кикинде, донела је производе од бундеве, уља, ликере.

Потенцијале града домаћина, који трећу годину за редом организује Сајам сеоског туризма, представила су газдинства из Рудна и Лопатнице.

Ана Миросављевић, директорка Туристичке организације Краљево, каже да имају више од стотину регистрованих сеоских домаћинстава:

"Само овде на Рудну имамо 72 регистрована домаћинства."

Домаћини кажу да у ери интернета није тешко доћи до гостију. Значе им подстицаји који добијају од локалне самоуправе, али би им стабилније снабдевање струјом и сређивање пута до Студенице значило и више.

"Мисим да би тада била заокружена прича да буде негде између та два средњовековна манастира, Студенице и манастира Градац, да људи који долазе у манастире буду и наши гости", сматра Драган Милошевић, власник сеоског туристичког домаћинства на Рудну.

Уз квалитетнију инфрастуктуру, али и бољу комуналну уређеност, доступност интернета и разноврсније забавне садржаје села би била привлачнија туристима. Србија би, кажу стручњаци, значила и искуства држава у којима се грађани успешно баве сеоским туризмом.

"Словенија оним газдинствима која продају своје производе на кућном прагу као туристички производ, не наплаћују ниједан једини динар ПДВ-а", наводи проф. Драго Цвијановић, са Факултета за туризам и хотелијерство у Врњачкој Бањи. "А када је у питању куповина са стране, онда подижу тај ПДВ и на крају ако купују из друге државе, онда иде то много значајније."

Држава ће, после три године, поново давати до 65 одсто новца за инвестиције у сеоска домаћинства која се баве туризмом. За то је наменила 110 милиона динара, а конкурс се очекује у наредних десетак дана.

"Улазимо ове године у акредитацију мере М7 у ИПАРД-у, која се бави руралним туризмом, тако да се надамо да ћемо ове године ту меру акредитовати и у идућој години расписати јавне позиве", најавио је Александар Богићевић, помоћник министра пољопривреде.

Ове године око 400 грађана који су користили ваучере за одмор у Србији, одабрало је да се одмори у једном од 48 сеоских домаћинстава која учествују у програму Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 02. мај 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом