Словенци у посети рзавском крају

За разлику од земаља у окружењу, код нас нема много фарми коза. Једну од ретких у Крушићима, посетиле су колеге из Словеније, да размене искуства и унапреде производњу.

У селу међу рзавским брдима гости из иностранства више нису реткост. Доводе их знатижеља, природа и фарма коза никла пре пет година на надморској висини око 900метара.

Госте из Словеније довело је и професионално интересовање. Задругаре из птујске, највеће млекарске задруге у Словенији, која годишње откупи 65 милиона митара млека занимало је све, од градње до продаје - комплетан рецепт за успешну фарму коза.

"И ми имамо пуно таквих стрмих, брдовитих подручја где би се оваква производња коза могла јако добро имплементирати. Оно што је можда наш проблем је да је код нас отворено европско тржиште где је такозвани индивидуални пласман готових производа као што је рецимо козје млеко, козји сир јако тежак", каже Јанко Петрович, директор Млекарске задруге Птуј.

Словенцима су доступни фондови, већа су улагања и Уније и државе али се сусрећу и са дилемом како помирити ширење фарми и екологију - са недовољно земљишта и све већим бројем људи који живе у урбаним срединама где се фармери тешко уклапају. Задругарство им је веома развијено, што је једна од разлика у односу на наше сточаре.

„Нисмо им баш раме уз раме али смо близу. Није ово, ни ова фарма ни наш рад баш за потцењивање,без обзира што имају много већих неких субвенција,улагања. Њихов је спас, а мислим да ће то бити и код нас ,оформљење задруга", каже Гојко Вучићевић, власник фарме коза из Крушчице.

Модерна фарма и мини млекара у Крушчици ипак није просечна слика сточарства код нас. Међутим, доста је сточара који желе да унапреде производњу. Пољопривредници из Драгачева зато годинама сарађују са Словенцима којим су овог пута били домаћини.

Наравно, у појединим сегментима они су одмакли, што се тиче технологије и што се тиче начина гајења стоке. Имају савремену опрему, укључујући чак и на маним фармама до 50 грла крава роботе у мужи крава", објашњава Душан Ивановић из Удружења пољопривредника „Драгачево из Гуче".

Традиционалном гостопримству ,Словенци, као и Кинези, Енглези, Израелци и Руси, нису одолели, посебно када се ту нашла гибаница, козји сир и сок од малине.

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 17. мај 2024.
23° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара