Мобилна матичарка у сврљишким селима

У Лукову, једном од најудаљенијих сврљишких села са само стотину житеља, Мирку увек очекују са нестрпљењем. Најчешће не због тога што им је потребан извод из књиге рођених или уверење о држављаству.

Матичарка мештанима доноси лекове, плаћа рачуне за струју у пошти, рецепте за лекове:

"Много је добра. Донесе шта треба. Поручимо телефоном, јер неке аутобуске линије су скраћене, око тога кубуримо."

За Мирку нема скраћених линија и непроходних путева. Стиже до сваке своје канцеларије у четири села удаљена једно од другог по двадесетак километара. Послове матичара обавља за житеље 11 села која, како каже Мирка Милосављевић, већином немају пошту ни амбуланту:

"Покушавам да помогнем људима, јер мени то не одузима много времена, а људима значи. Јер ако они треба да оду до Сврљига, да се врате, везано за аутобуски превоз, немају могућности да оду, неки чак не могу ни због година да се снађу."

Тако омиљена матичарка увек код себе има плаву фасцилклу са поштом, рачунима, разним формуларима, лекарским упутима, рецептима, а у колима - лекове, разне потрепштине, чак сточну храну.

"Да овери књижице, у СДК да иде, за пољопривредна газдинства да људима помогне, и концентрат смо сад добили", каже један мештанин. "То много значи, нама је двадесетак километара до Сврљига."

Заузврат, истиче Мирка Милосављевић, увек је дочека загрејана канцеларија, шоља кафе и искрена добродошлица:

"Ако неко нешто хоће, он нађе начина, ако неће, нађе оправдање. Ја то волим, и то радим, и радићу док могу."

Подршку и разумевање има и у породици - њен супруг, ветеринарски техничар, и син - возач у Дому здравља, такође су стално на терену, па и сами помажу људима.