Дописнице српских војника замало изгубљене

Пре шест деценија приликом чишћења једног амбара у пиротском музеју, сасвим случајно, у гомили смећа, пронађено је 685 дописних карата. У међувремену, више од половине је нестало, али преостале дописнице представљају изузетно вредан историјски документ.

"То је историјски извор за даља проучавања не само историчара, већ и других научних истраживача, које интересује период до друге деценија двадесетог века", каже Сашка Велкова, музејски саветник музеја Понишавља.

Претпоставља се да је ове дописнице у Пирот, после Великог  рата, донео Никола Митковић. Он је преживео албанску голготу и касније радио  као чиновник српског Црвеног крста у Женеви. Митковић је помагао ратницима, пореклом из Пирота, да добију вести од најмилијих. А вести су путовале често месецима и веома чудним каналима.

"Војник са Солунског фронта шаље дописницу, која путује са Крфа, преко Италије до Женеве. Када доспе у Женеву долази у Извештајни биро српског Црвеног крста, који се тамо налазио.Онда су чиновници који су тамо радили буквално преписивали текстове ових дописница и давали их као текстове у окупационе новине", каже Мила Панајотовић, кустос историчар музеја Понишавља.

Често је од овако малих дописница, преписиваних у Женеви, зависио нечији живот.

"Карта од мојих од куће толико ме је обрадовала да сам од радости плакао. После 16 месеци чуо сам за моју породицу. Они у ропству, а ја у изгнанству!! Каква игра судбине", каже капетан Прве класе Николић.

"Прва брига српског војника на фронту и не само српског већ и савезничког и непријатељског била та да јави својима код куће да је он жив и здрав", каже Мила Панајотовић, кустос историчар музеја Понишавља.

Све сачуване карте, упркос цензури, сведоче о великој патњи за породицом и домовином, као и јакој жељи за повратком и завршетком рата.

rts.pirot@rts.rs
+381 10 311 910