Чланице ЕУ подељене око Србије — суспензија фондова или уравнотежен приступ

У дебати на иницијативу Берлина, није било одлука, али је више земаља чланица позвало на разматрање суспензије фондова из Плана за раст за Србију, ако усвојени правосудни закони остану на снази. Део земаља је поздравио спремност Београда да се законодавство не примењује до објављивања мишљења Венецијанске комисије, које се очекује у јуну.

Подељена мишљења и поново о кластеру 3

Више чланица, међу којима скандинавске и балтичке земље, Холандија и друге, изразило је "озбиљну забринутост", оцењујући да правосудни закони представљају назадовање у кључној области владавине права.

Према дипломатским изворима, неке земље су затражиле од Европске комисије да се размотри обустава исплата из Плана за раст Србији, ако мишљење Венецијанске комисије не буде узето у обзир. У расправи је покренуто и питање анти-ЕУ реторике и уздржаности Србије приликом гласања о резолуцији о Украјини на Генералној скупштини УН.

С друге стране, група земаља чланица, међу којима су Француска, Италија, Мађарска, Словачка и друге, заложиле су се за "уравнотежени приступ" према Србији, упозоравајући да би "исхитрена обустава исплата" из Плана за раст, ишла на штету стратешког интереса приближавања Србије ЕУ.

Као и прошлог децембра, ове земље су се заложиле да се на сто врати отварање кластера 3 у преговорима са Србијом, позивајући се на принцип заслуга и оцену Европске комисије да Београд за то испуњава потребне техничке услове. Део чланица је указао да би критика правосудних закона била кредибилнија ако би ЕУ уважила да је постигнут одређени напредак у другим областима, наводе дипломатски извори.

Предуслови за коришћење новца из Плана раста

Сличне расправе о последицама усвајања правосудних закона већ су више пута током фебруара одржане на нивоу радне групе за проширење земаља чланица (ЦОЕЛА).

Комесарка за проширење Марта Кос је раније овог месеца поручила да ће Европска комисија проценити да ли су предуслови за исплату европског новца Србији и даље испуњени.

Према регулативи о Плану раста Западног Балкана, предуслови за коришћење новца из овог фонда су функционисање демократског система и владавине права, а у случају Београда и Приштине и "конструктивни ангажман у дијалогу".