Није ни римски, а није ни бунар

Римски бунар, некада је био најважнији објекат у Београдској тврђави. Претпоставља се да је изграђен између 1717. и 1731. године, када су Београдом владали Аустријанци.

"Аустријанци су морали да реше један јако битан проблем, јер тада Београдска тврђава, нема извор пијаће воде. Па је вода морала да се довлачи изван града, што је био велики проблем, јер, уколико би сте били опседнути у самој тврђави, морали би брзо да се предате, јер би сте остали без воде", каже Вукашин Јањић, ЈП "Београдска тврђава".

На овом простору не постоје подземне воде, а сва вода која се, данас налази у  бунару, настала је кондезацијом влаге из атмосфере. Копање бунара дубине 60 метара, трајало је пуних 15 година. 

Овај бунар, кажу, није ни римски, а није ни бунар. Копали су га Аустријанци, а у њему никада није пронађена вода, због чега је служио као тамница, али и као силос за жито.

Средином шездесетих година, спелеорониоци, почињу са истраживањем подземног Београда, а тада су, према њиховим тврдњама, на дну Римског бунара пронађена два људска и неколико животињских скелета. Силазак низ степениште, из безбедоносних разлога, забрањен је за посетиоце.

"Једино што је проблем са људима одавде је што је степениште, које је, из безбедоносних разлога затворено, па туристи не могу да сиђу до самог бунара. Ипак, посећеност је сасвим пристојна", каже Вукашин Јањић, ЈП "Београдска тврђава".

Да ли је Римски бунар повезан тајним пролазом са Земуном и Миленијумском кулом - једна је од најчешће демантованих теза у историји модерног Београда. Иако сви аргументи говоре да би за копаче то био јако тежак физички посао, као и да не би имали довољно кисеоника, неки верују да тајни пролаз, ипак постоји.