Шума кестенова у пријепољском Хисарџику

Да ли га је, како се прича, птица у кљуну донела или је у Хисарџик стигао најчувенијим трговачким путем покрај Милешеве, не постоје званичне потврде, тек кажу, овде га је увек било.

"Овај засеок Хисарџика зове се Ћестење. Ту јединствено успева та воћка. И многи говоре: "Идемо код Шула у Ћестење", значи, на другом месту га нема, само код нас", каже Тандир Шућро.

"Продајемо га кад стигне, он почне да опада, раније се млатио, пели су се, а сад нека ко", каже Бахрија Вељагић.

"Ја да га имам не би се могло надавати али га немам довољно, то је највећа штета", каже Тандир Шућро.

Столећима стара стабла кестена, баш као и више од 50, махом аутохтоних врста крушака и јабука,  у овом делу кањона Милешевке, на малом простору од 10 квадратних километара, пронашли су плодно тло и идеалне услове за рас.

"У пријепољском крају постоји изрека да у Хисарџику може да роди свака мивка, односно воћка. У Хисарџику успевају јабуке, крушке, шљиве, трешње хашлемке и кестен, кога  мештани овог села кестен називају "ћестен", каже Асим Бећировић, професор географије.

Као ретка воћна врста, кестен је према предању , на овај простор стигао с дубровачким караванима и трговцима који су  продавали све, од свиле и кадифе, до кестена.

"Постоји прича да су то радили и војници који су са истока долазили, односно Турци који су били у тврђави Хисарџик, односно Милешевац. Могуће је и то, али пре ћемо веровати да су каравани и познати трговци донели кестен који је и дан данас овде", каже Славољуб Пушица, директор музеја у Пријепољу.

Како некада у време дубровачких каравана, тако и данас, столећима касније, Хисарџик је познат по ретким воћним врстама, али и јединственим стаблима кестена по којима читав засеок доби име.