Последња апотеоза и први едикт

Реконструкција Магуре, "светог брега" на локалитету Феликс Ромулијана код Зајечара, за коју је америчка амбасада поклонила 63.500 долара а Министарство културе Србије уложило 1.800.000 динара, била је неопходна јер је комплекс са два маузолеја и два тумула истраживан у периоду од 1989. до 1993. године.

У том периоду откривено је више сакралних објеката на Магури, изнад палате, где су чином апотеозе, спаљивањем после смрти, у ранг божанства уздигнути император Галерије и његова мајка. Најпре је, према речима археолога, у ранг божанства уздигнута Галеријева мајка Ромула, а 311. године и римски император Гај Валерије Галерије Максимилијан.

Директор Народног музеја у Зајечару Бора Димитријевић, приликом отварања реконструисаног меморијално-сакралног комплекса рекао је да је Магура још једно сведочанство прохујалих векова и цивилизација.

"Свети брег Магура је данас, после 1.700 година, поново заблистао у пуном сјају", рекао је Димитријевић. "То ће поспешити економски развој овог краја, јер од тога се живи, али ће послати лепу поруку о томе да су културни мостови између народа најчвршће и најлепше везе јер у својој основи имају дубока пријатељства и разумевање."

Лепота Феликс Ромулијане, јединог археолошког локалитета у Србији који се налази на Унесковој листи природне и културне баштине од 2007. године, задивила је и америчког амбасадора Мајкла Кирбија који је 23. маја отворио реконструисани сакрални комплекс:

"Ја сам заиста поносан што је моја влада могла да помогне и учествује у овом пројекту заједно са Народним музејом у Зајечару као и са Министарством, да учествујемо у очувању оваквог културног наслеђа. Такође желимо да радимо заједно на томе да проширимо вест да постоји овакво место  у Србији."

Од 2003. године под земљом је у околини палате детектовано више од педесет занимљивих грађевина. У насељу са урбаним одликама ван северног зида палате назначена је и грађевина где је рођен Галерије.

Светски значајно откриће на том локалитету, 17. јуна 2010. године била је мермерна статуа трачког коњаника. Тада је откривено и седам хришћанских базилика које су, ван зидова палате, грађене између 4. и 6. века.

На темељима једне од њих, из шестог века, патријарх српски Иринеј одржао је 1. маја 2011. Свету архијерејску литургију и, после 14 векова, поново освештао тај хришћански храм.

Јуна 1993. откривена је глава са бисте императора  који је 30. априла 311. године донео први Едикт о толеранцији вера. Владар паганин, који је био познат као највећи и најкрвавији прогонитељ хришћана у римском царству то је учинио неочекивано - пет дана пре своје смрти.

Едикт којим је први пут хришћанима призната слобода вероисповести опозвао је Галеријев наследник Максимин Даја и поново започео прогоне, који ће бити обустављени тек Миланским едиктом цара Констнтина 313. године. 

Магура је, кажу, заиста свето место, јер су овде и пре 3.500 година сахрањивани припадници древне културе, и да се овде брише граница између људи и богова.

 rts.bor@rts.rs
+381 30 423 653