Шабац у Првом светском рату и херој и страдалник

Град напретка и широког гостопримства, у августу 1914. године, Аустроугарска војска претворила је у рушевину. У Саборној цркви, били су затворени недужни Шапчани. Неки од њих, који нису могли више да издрже без воде и хлеба, пили су уље из кандила и јели восак.

“Било је нагурано око 500 људи, иначе, ово је храм који може да прими око 300 људи, па да буде пун, замислите како је то било на августовској жеги, да буду људи затворени овде, и то није оно најтеже што се догодило тим затвореним Шапчанима овде, иако су многи умирали од самог стреса, од панике, од глади, од жеђи, од очекивања оног негативног што долази, а дошло је, јер су након та три дана, многи од тих који су били у храму, заправо мучки убијени. Ту је била ископана једна релативно плитка јама у коју су тела бацана и бачен је креч по њима” наглашава Никола Ковачевић, свештеник.

Жртвама у ратовима од 1912. до 1918. године у порти шабачке Саборне цркве подигнут је споменик. Српски војник у покрету, у једној руци држи заставу а у другој спуштену пушку.

“Колико је српска пушка била популарна међу српским војницима, сведочи и једна епизода са Крфа 1916. године, када су српске јединице морале бити преоружане француским наоружањем и када су српски војници веома емотивно враћали те своје српске пушке да би их заменили за француске, један војник је пољубио пушку и са сузама у очима се поздравља са њом, питали су га зашто то чини, он је рекао да му је та пушка сачувала главу од 1912. а да са овом новом француском није сигуран да ли ће се вратити кући "Бранислав В. Станковић, аутор књиге “Српска пушка”.

Гробницу у дворишту цркве, истраживао је швајцарски форензичар Арчибалд Рајс и истину послао у свет. Узалуд се тражи зграда која је остала нетакнута, написао је, измедју осталог, Анри Барби, француски новинар и књижевник, док је Џон Рид, амерички дописник, објавио да су освајачи узели слике, намештај, дечје играчке и да су своје коње сместили у спаваћим собама отмених кућа.

“Шабац у Првом светском рату најбоље дефинишу две речи, јунаштво и страдалништво. Током четири године рата, Шабац је претрпео изузетна материјална разарања, још значајније последице по град, оставило је страдање цивилног становништва, оличено пре свега у тешким ратним злочинима које су починили аустроугарски војници на овом подручју. Након Првог светског рата, Шабац је прозван Српским Верденом, по угледу на истоимени град страдалник у Француској” стручно објашњава Дејан Живановић, историчар.

Због херојског отпора и страдања, Шабац је добио три ордена, Француски и Чехословачки ратни крст и Карађорђеву звезду са мачевима 4. реда. Један је од реких градова који има и споменик ратних одликовања.