Успомена на жупана Стефана Немању

Шуме и мочваре прекривале су некада читав простор лесковачког петоречја. О томе сведоци византијско име Дендре, а касније и словенска Дубочица и Глубочица  што управо значи мочварни предео. Под тим именом подручје  данашње лесковачке котлине царским сном византијскји цар Манојло први у 12. веку поконио је великом српском жупану Стефану Немањи.

"Њему каже византијски цар да читав овај простор оставља њему и његовом потомству што значи да тада Лесковац трајно долази под власт Стефана Немање и његових наследника", каже Владимир Петковић, дипломирани историчар.

Већ 1348. године у повељи цара Душана помиње се Лесковац као велико село које лежи на обе стране реке. Да је економски већ оснажен говори податак да је постао метох манастиру Хиландар. Само педесет година касније у повељи кнегиње Милице помиње се први пут као град. Уз то светородна лоза утицала је на јачање православља подизањем цркава и манастира на овом подручју.

"У време Немањића Дубочица почиње да просперира. Овај протор се масивније насељава. Цркве и манастири биле у начичкане на све стране, додуше ниједна није била царска задужбина", каже отац Мирослав Јовановић из Православног Духовног центра "Свети Симеон Мироточиви".

Цркава из тог периода било је неколико и у самом граду. Једна од њих такозвана Бела црква налазила се на месту данашњег Историјског архива. Није случајно што је баш кроз храм који ће носити име преподобног Симеона Мироточивог и то у насељу Дубочица Лесковац желео да сачува успомену на свог првог српског владара.

Звонимир Живковић, старешина цркве Преподобни Симеон Мироточиви каже да се нажалост дуго гради, већ пуних осам година и да је још пуно посла остало.

"Само за завршетак грубих радова потребно је око 15 милиона динара, а фрескописање цркве ћемо причекати", каже Живковић.

Све ово покренуо је тек 1995. године отац Милиос Мићић, који је у Лесковац стигао из Книнске крајине. У свом граду Стефан Немања нема ни улицу, док је његов син Свети Сава добио релативно скоро, једну малу, уску улицу у приградском насељу.

Историјско сећање, на сву срећу, почело је да навире у години великог јубилеја- девет векова од рођења оца српске нације. Стидљиво стиж ие предлог да се на западној капији града на кружном току подигне велики споменик Стефана Немање.