Ужице враћа дуг писцу

Годинама је, и поред светске славе и Оскаре који је 1979. добио за  оригинални сценарио за филм "Четири мангупа", Стојан Стив Тешић био готово заборављен у родном граду.

И мада је од дванаесте године живео у Сједињеним Државама и тамо стекао  славу,  аутор шест екранизованих сценарија, десет драма и два романа, Стив Тешић рођени је Ужичанин.

Из некада Престолонаследникове, данас Видовданске улице, пут Америке кренуо је 1954. године, као 12-годишњи дечак. Из тог времена, посебно се сећао ужичког снега какав, како је рекао, нигде  није налатио.

У град свог детињства оскаровац, Стив Тешиц увек се радо враћао. Према сведочењу сестре Вере Прљевић и Велибора Лазића, обилазио је  стену на Старом граду, ишао тамо где је био као дечак и људе које је тада познавао.

"Пуно сам га волео. Он је један сјајан човек", подсећа Лазић, "касније сам спознавао његову уметност, током година када сам сазревао. Алије за мене је био сјајан човек."

И док се дела и комади оскаровца и  добитника Зланог глобуса екранизују и играју сиром света, код нас је Тешић, по оцени зналаца, неправедно заборављени писац.

"Осим у ужичком Народном позоришту, где се игра Уметност и доколица, једино је Звездара театар нашао за сходно да постави његов, можда и најбољи комад, Брзину таме", каже редитељ Бранко Поповић. "Ми смо, изгледа, склони да заборављамо наше великане и наше добре писце и надам се да ће се то у неко догледно време исправити."

Уз представу на сцени ужичког Народног позоришта, симпозијум "Тешић за 21. век" и уз, до сада једино писано дело  о знаменитом Ужичанину, књигу Зорана Јеремића - пролаз код градског биоскопа који је добио његово име и недавно постављена спомен-плоча, прва су обележја која чувају сећање на Стива Тешића.