Решење је у сарадњи

Захваљујући ИПА фондовима, који су једино и доступни Србији као земљи кандидату за чланство у Европској унији, многе наше општине решиле су дугогодишње проблеме. Лобисте у Бриселу за сада имају Војводина и општине централне и југоисточне Србије.

Иако мала, са 12.000 становника, општина Рача види шансу у пројектима које финансира Европска унија. Новац јој је неопходан за подизање сушара за воће, замену азбестних водоводних цеви, обнову Карађорђевог дома и збрињавање социјално најугроженијих грађана.

Према речима председнице општине Драгане Живановић, Рача жели да улаже у развој пољопривреде: "Желимо развој пољоприрведе, желимо да на тај начин подигнемо квалитете живота и да створимо јаке кластере воћара, ратара и сточара."

Канцеларије Шумадије и Ниша у Бриселу већ неколико година лобирају за интересе централне и јужне Србије. Посао, кажу, није лак, јер у Бриселу своје лобисте има 350 региона.

"Морамо да добро ослушнемо потребе наших општина како бисмо их што боље представили", каже Борка Томић, представница Шумадије у Бриселу. "Уз добро знање енглеског језика и конатката које имамо од 2005, ништа није тешко."

У европским институцијама има људе који су пријатељски настројени према Србији, наглашава Алекснадра Луговић, представница Ниша у Бриселу: "До њих није тешко доћи, нити их убедити да помогну. Заправо, они су и сами вољни да сарађују. Има, међутим, и оних других који су доста скептични."

Отворени дани окупили су ове године у Бриселу око шест хиљада представника европских градова и регија. Њихов заједнички циљ био је успостављање сарадње са институцијама ЕУ, лобирање и заједнички наступ пред европским фондовима.

Прекогранична сарадња с Мађарском, Србијом и Италијом појединим регијама Хрватске је помогла да обезбеде потребан новац. За пет година постојања канцеларија Славоније и Барање у Бриселу реализовала је 234 пројекта, вредности 105 милиона евра.

"Уред у Бриселу је јако добар због лобирања и ту смо на извору информација", наглашава Стјепан Рибић, директор Регионалне развојне агенције Славоније и Барање. "Ко је на извору, тај има праве информације, а ми их имамо. Задовољни смо и резултат показујемо у бројкама."

Пројекти које су наше пограничне општине радиле са румунским регијама били су највреднији, јер је за те намене Руминији, као чланици ЕУ, одобрено двадесет милиона евра.