Страх од зиме

Сваког викенда у дворишту породичне куће Вучковић у селу Млачишке Меане, на обронцима Чемерника, окупљају се пси, јер знају да ту добијају храну. Пошто се ближи зима, Вучковићи страхују за опстанак својих љубимаца, јер су зиме на Чемернику дуге и оштре па, осим глади, у овом периоду прете и вукови.

Има их скоро тридесет, а највећу пажњу изазивају, наравно, они најмањи.

"Они тачно знају када ми долазимо. Радост је заједничка, јер ми им пружамо само зрно љубави. Када се викенд завршава тужни смо и ми и они", каже Јелена Вучковић.

Ово су углавном напуштени ловачки пси. Најстарија је Астра коју је оставио ловац из Крагујевца. Она је преживела три дуге и тешке зиме. Због тога у чопору има неприкосновен ауторитет.

"Код ових паса хијерархија се строго поштује. Прво се хране најстарији и најјачи. Проблем је зима, јер вукови се приближе селу, па су ови пси њихова лака мета", каже Божидар Вучковић.

У селу Млачишке Меане преко зиме живи само Драган Илић са својом супругом. Прошле године село је скоро два месеца било потпуно одсечено од света због великог снега.

"Зими овде тешко опстаје човек, а камоли пас. Када снег завеје онда се они сви окупе и у кућици чекају да им донесем храну", прича Драган Илић. "Ове године се на Бадњи дан једна женка оштенила и било ми је много драго."

Породица Вучковић је са псима успоставила, кажу, нераскидиву везу. После сваке зиме остају најмање без једног љубимца, па су зато сада одлучни да им помогну.

Да би их спасли, потребна им је помоћ, а они, како кажу, не сумњају да ће им се јавити људи добре воље који знају и који су осетили шта значи пријатељство човека и пса.