"Најбољи свих времена" на одређено време

Тренер Реал Мадрида Карло Анчелоти је, недавно, на конференцији за медије рекао да није поштено прогласити Месија најбољим играчем у историји фудбала, зато што сваки период има сјајне играче. Изазвао је лавину коментара и још једну расправу на тему ко је најбољи фудбалер свих времена.

Разуме се да је желео да истакне "свог" нападача Карима Бензему који, истина је, пружа добре партије под његовим патронатом. Уосталом, Бензема је добитник "Златне лопте" за претходну годину. Чини се, међутим, да је трофејни италијански стручњак упао у новинарску замку, рекавши да свако време има своје звезде.

Несумњиво да фудбалски тренер Карло Анчелоти изреченим представља спортски ауторитет, пре свега због знања, али и постигнутих резултата.

Да ли онда његов ауторитет руше сви клинци који носе дрес Аргентине, Барселоне или Пари Сен Жермена са презименом – Меси? Можда и неки будући "G.O.A.T" којем је данас узор омалени Аргентинац?

Кад чаробњака осуде на затвор због пореза

Постоје многа фудбалска имена која су учинила ову игру важном милијардама људи.

Неки од играча су помало заборављени, попут Ернеста Вилимовског, Ђиђија Риве или неких с овдашњих простора о којима су млађе генерације сазнале тек после филма и серије "Монтевидео, Бог те видео", као што су, рецимо, Моша Марјановић или Александар Тирнанић.

Љубитељима фудбала из нашег региона, а из периода Југославије, важни су рецимо Блаж Слишковић, Сафет Сушић, Јосип Каталински или Иван Голац, Драган Џајић, Моца Вукотић, Стјепан Бобек, Рајко Митић, Бора Костић или Асим Ферхатовић... много је било драгоцених играча.

Писац Милош Црњански, и сам фудбалер и велики љубитељ фудбала, посебно је истицао квалитет игре Дулета Савића. Укратко, дивио му се. За њега, Савић је био G.O.A.T.

И какав би требало да буде највећи фудбалер свих времена?

Поред фудбалске величине на терену, неко кога би љубитељи фудбала прогласили за "највећег свих времена", треба да има поштовање према сваком противнику, треба да буде частан и оличење фер-плеја.

Треба да буде и лепо васпитан, емпатичан, да буде свестан времена и света у којем живи, утицаја који има на децу и младе људе, и да се највише због тога позабави својим пи-аром. Ето још једне енглеске скраћенице, "пи-ар", public relations, или односи с јавношћу, важан су део представљања не само спортиста него сваке јавне личности данас.

То је онај начин на који спортиста, фудбалер треба да се представи у друштву, пре свега због утицаја који има и то не само на друштво из којег је потекао, него неретко и глобално.

С друштвеним мрежама и експлозијом медијских информација с интернета тај утицај је последње две деценије мултипликован. Због тога је вишеструко умножена и осетљивост на све што кажу, ураде или не ураде.

Кад су Меси и његов отац проглашени кривим за утају пореза у Шпанији и добили условне затворске казне од по 21 месец, није много помогло што се Меси бранио да је његово да игра фудбал, а да је све остало препустио оцу и адвокатима. Сенка је остала.

Бесмртни Марадона, бонвиван или зависник? 

У том погледу, а на трагу Анчелотија, рекло би се да је Кристијано Роналдо већи од Лионела Месија. Сваки Португалчев гест на терену и ван њега помно се прати, неретко и опонаша, мада је и Кристијано Роналдо спомињан у медијима као неко ко је имао проблема с шпанским пореским властима. 

Роналда не опонашају само клинци на школском игралишту, већ колеге фудбалери којима је и у Ал Насру идол. Без тетоважа и препотентан.

Ипак, нема сумње да је Меси утицао на игру, да је променио фудбалско размишљање саиграчима, противницима, чак и тренерима величине Алекса Фергусона. 

Свако ко је иоле једном шутнуо лопту на травнатом терену може посведочити да је Меси чаробњак, ауторитет и без премца најбољи у једној фудбалској епохи.

Фудбалера попут Месија тешко је снабдевати лоптама, па макар његови саиграчи били Чави и Инијеста, главом и брадом, а чини се да је најтеже пратити ритам игре који он диктира.

Меси јесте "G.O.A.T", поготово због титуле са овогодишњег Мундијала, али на одређено време. Сећате се Синише Пантића, професора општетехничког образовања у филму "Рад на одређено време", кога тумачи Љубиша Самарџић? Е, тако некако. И то јесте контрадикција у најави. Највећи свих времена на одређено време. 

С тим у вези, на крају се не може одредити један – најбољи, због тога што је фудбалска игра неупоредива категорија по стилу, замислима и односу на терену из године у годину.

Баш као што је Анчелоти рекао да постоје значајни играчи за сваки период фудбала, може се једино говорити о најбољем – у једном раздобљу. 

Илустрације ради, не служи фудбал Месију, већ Меси фудбалу. Нешто слично као што титуле више значе клубу, него појединцу.

Колико год појединац трофеја освојио, попут Данија Алвеса који је освојио 42 титуле, ипак је фудбал тимски спорт.

Ниједан трофеј није освојен само због заслуга једног играча, већ захваљујући екипи, тимском духу, тренерима, економима, куварима, деци, жени, комшијама, спонзорима и свим навијачима који су бескрајно желели победу.

Многи фудбалери су мењали игру, почевши од Пелеа, који је плесао на травнатом терену, до Јапа Стама, Рој Кина и Ђенара Гатуза, којима је лопта показивала правац ка клизећем старту директно у противнички зглоб.

Много је утицајних играча и тренера, а мање је фудбалских звезда и најмање је мајстора са лоптом какав је био Роналдињо или, рецимо Андреа Пирло, који је знао да пошаље дугу лопту с једног на други крај терена и погоди саиграча у мали прст леве ноге.

На концу, само је један фудбалски занесењак, бонвиван Дијего Армандо Марадона. Фудбал је по дефиницији Марадона и ту нема збора. Упркос његовом животу ван терена којим је, према мишљењу многих, уфлекао своју бриљантну каријеру. 

Две године после његове смрти широм света га славе као бесмртног. 

"О мама, мама, мама, о мама, мама, мама, да ли знаш зашто ми срце туче? Видео сам Марадону, видео сам Марадону, ех мама, заљубио сам се!"

(Дијего Армандо Марадона 1960. – ∞)