Имам јачи разлог да тапшем здравственим радницима

Никада не носим поклоне докторима и сестрама када идем на преглед, али сада морам да им се одужим и то овом причом

Није прошла ни цела недеља од првог забележеног случаја Ковид-19, а колеге на послу су већ почеле да ме саветују да трудница треба да се склони пре свих. 

Среда је 11. март. У реду, јављам се после прегледа, кажем колегама, видећемо. 

Још не наслућујем да је то увертира у ванредно стање у држави, али и моје лично. 

Лекар који је водио претходне две трудноће, каже да чује срчану радњу. Ипак, трећа није срећа, плод није оне величине које треба да буде. 

Поновићемо преглед за две недеље, можда ипак буде све у реду.

Више не идем на посао. Покушавам да не бринем. 

Мере предострожности и наоружавања почињу и пре 15. марта, нема доказа да су труднице осетљивије, али не треба ми нови вирус. 

Зато купујем нови моп, парочистач паркирам у ходнику, асепсол поред њега, а ускоро и прве маске које је сашила комшиница. Друго још немамо. 

На снагу ступа полицијски час, помера се и преглед. Зову ме да уместо 27. дођем 23. марта на преглед. 

Мало ми је лакше, јер више не могу да чекам. Нисам песимиста, али осећај ме није преварио. Нема срчане радње. 

За упут чак и у тој ситуацији морам у Дом здравља. Не, не може преко телефона. 

Интервенција је симболично за ванредно стање заказана у "Фронту". О тим биткама у та два, три дана не бих детаљно сада. 

Седам дана касније зовем и питам да ли да дођем на преглед. Већ знамо да одбрана попушта. 

Да, да обавезно, љубазно ми говоре и објасне да сам од оних пацијената који не смеју да чекају.

Долазим на преглед. У "Фронту" мрак, кроз врата видим столице постављене и човека који ми руком одмахује да не примају никог. 

Покушавам да објасним, машем папирима, препричавам. Не вреди, петак је и Фронт ме не прима. 

Покушавам да закажем приватно преглед. Већ су термини попуњени, морам да чекам до понедељка.

У суботу почиње да боли грло и имам температуру 37,5. Зовем Ковид центар, немају дилему, одмах да дођем на преглед. 

Већ увелико траје први, најдужи полицијски час. Докторка која ме је примила не брине што јој се смена већ завршила. Налазе не можемо све одмах да добијемо, чекам јутро. 

Ујутру, испраћају ме лаборанти, није им тешко да шаљу поруке оптимизма, машу. Не као да идеш у рат, него путујеш. 

Мене са налазима и већ упућена у причу чека друга докторка. Резултати нису црно бели... 

Можда сам заражена, а можда је последица интервенције. Докторка тражи гинеколошки преглед, али у "Фронту" кажу да не примају фебрилне. 

Она не одустаје и врти све бројеве и тражи начин да пре него што одлучи да ме пошаље на Инфективну, ипак добије и друго мишљење. 

КБЦ „Драгиша Мишовић" је следећа адреса. 

Са упутима поново док траје полицијски час идем до „Мишовића". Ту долази до застоја, јер они примају само труднице које имају корону. 

Ја више нисам трудна, а не знамо да ли имам корону. 

Генерали, ипак од борбе и пацијената не одустају. 

Организују се и приме ме, све време објашњавају да су све урадили да ме не угрозе и шта да урадим кад дођем кући. 

У тиму њих троје, докторка која ништа не препушта случају, шали се, предвиђа светлу будућност, нову трудноћу већ у јуну...

Свет одједном није у ванредном стању, јер свет чине људи. 

Пролеће је као и прошле године. Зовем поново докторе у Ковид центру у Устаничкој. Преносим да су ме примили, одахну, имам упалу после интервенције, још једно олакшање чујем са друге стране слушалице. 

Троје лекара се сложило да останем у већ преписаној самоизолацији, а чим за два дана завршим терапију електронски ми шаљу упут за лабораторију, па да видимо како сам. 

Препорука је, ако ми се погорша стање да се јавим. 

За сада све иде како треба и како су проценили, али нема опуштања у ванредним околностима.

Ниједног тренутка тест на Ковид није био упитан, ови су се људи борили да ме прегледају и упуте на праву адресу, а не да ме само пошаљу Инфективној клинци, па нека тамо виде шта ће.

Свака част и на оптимизму који су гурнули у први план, што им се очи смеју и што машу. 

Не носим чоколаде кад идем код лекара, а ни друге поклоне. 

Али им изгледа пишем текстове у ванредном стању. Или ипак ванредно стање чине људи. 

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
20° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се