У ЕУ само преко Румуније

Букурешт је запретио да ће отежати прикључење Хрватске Европској унији ако неке чланице европског блока буду блокирале улазак Румуније у шенгенску зону.

Шеф румунске дипломатије Теодор Баконски критиковао је у интервјуу румунском дневнику Адеварул Немачку и Француску због повезивања тежње Букурешта да уђе у шенгенску зону са напретком у борби против корупције и организованог криминала.

"Иста правила требало би да се односе на свако проширење шенгенске зоне и морају се поштовати", рекао је Баконски, истичући да је Румунији био обећан улазак у шенгенску зону чим испуни "чисто техничке" захтеве.

"Хајде да видимо ситуацију у којој се налази Хрватска. Ми подржавамо проширење ЕУ на Западни Балкан, али не можемо прихватити да то буде учињено без Механизма за сарадњу и верификацију, све док је овај механизам на снази у нашем случају", рекао је он, изневши увијену претњу Загребу и уцену Француској и Немачкој.

Такозвани Механизам за сарадњу и верификацију наметнут је Румунији и Бугарској, због тога што су Европска комисија и неке чланице Уније желеле да изврше притисак на ове две земље да наставе са антикорупцијским напорима и после званичног уласка у ЕУ.

Четири године касније, овај механизам је и даље на снази, а Румунија се и даље котира као једна од најкорумпиранијих европских држава.

Како преноси Еуобзервер, у писму које су прошлог месеца упутили Европској комисији немачки и француски министри унутрашњих послова, Румунија и Бугарска морају начинити "неповратни напредак" у односу на Механизам за сарадњу и верификацију, како би могле да се прикључе шенгенској зони.

Европска комисија, одговарајући на претњу Румуније да може условити улазак Хрватске у Унију, истакла је да свака земља само на темељу сопствених заслуга може ући у чланство ЕУ.

Иако проширење шенгенске зоне нема никакве правне везе са Механизмом, идеју Немачке и Француске подржавају и Холандија и нордијске земље, које верују да би брз улазак у шенгенску зону смањио мотивисаност две земље да унапреде реформе и омогућио криминалним организацијама из њих да се прошире на друге европске земље.

Претња Румуније упућена је више Немачкој, главном присталици хрватског прикључења Унији, него Загребу, али би, уколико се Букурешт заиста одлучи за овако нешто, успорила прикључење Хрватске европском блоку.