Трка за Арктик – нова глобална шаховска табла и борба великих сила за поларни регион

Говорећи о разлозима ове изненадне привлачности, Алекса Филиповић из Института за европске студије истакао је, у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“, да кључну улогу играју климатске промене и повлачење арктичког леда.

„Са климатским променама, повлачењем арктичког леда и све већом доступношћу арктичких ресурса, као и алтернативних поморских рута, Арктик постаје све више у неком фокусу пажње великих сила, попут Сједињених Америчких Држава, Русије, па и Кине, рецимо, која се, занимљиво, самопрогласила за блискоарктичку државу 2015. године“, наводи Филиповић.

Коме припада Арктик и каква је улога великих сила

Територија Арктика у целости не припада никоме, али су удели међу државама већ одавно дефинисани. Према речима Филиповића, Русија поседује око 53 одсто укупног арктичког региона, Сједињене Америчке Државе око 18 одсто, значајан део припада Канади, док скандинавске земље поседују знатно мањи део (Данска највише међу њима, пре свега захваљујући Гренланду).

Русија: Налази се у највећој предности и њен положај је, према речима стручњака, природно дефанзиван. Стратегија Москве се своди на обезбеђивање приступа сопственим водама и обнову инфраструктуре, укључујући јединствене атомске ледоломце који су неопходни за пловидбу у отежаним условима.

Сједињене Америчке Државе: Пројектују своју моћ на Арктик кроз активацију специјализованих јединица (попут 11. ваздушно-десантне дивизије на Аљасци) и ослањањем на стратешки положај Гренланда, који Вашингтон посматра као кључну тачку за контролу Северне хемисфере и изградњу нових одбрамбених система.

Кина и Индија: Кина интензивно улаже у руску арктичку инфраструктуру развијајући „Поларни пут свиле“, док Индија такође настоји да заузме своје позиције због тајне конкуренције са Пекингом.

Европска унија: Делује углавном кроз меку моћ, дипломатију и политику климатских промена. Све војне и безбедносне капацитете чланица на Арктику, међутим, у потпуности координише НАТО, чиме кључну реч и даље имају Сједињене Америчке Државе.

Богаство ресурса и Северни морски пут

Арктик привлачи силе не због тренутних потреба, већ због визије будућности за 20, 50 или 100 година. Испод океанских селфова крије се око 30 одсто светских резерви гаса и око 10 одсто светских резерви нафте, као и огромне количине ретких минерала и руда неопходних за високотехнолошку индустрију и развој вештачке интелигенције.

Поред енергената, изузетно је важан и Северни морски пут (Поларни пут свиле). Ова рута, која се налази под суверенитетом Руске Федерације, у будућности би могла драстично да скрати поморску трговину и путовање између Азије и Европе у поређењу са традиционалним рутама преко Суецког канала.

Изазови поларне климе

Иако влада велика гужва, услови за рад и кретање на Арктику изузетно су отежани. Северни ледени океан захтева

специјализоване бродове попут атомских ледоломаца, док јоносфера и тропосфера ометају рад сателитских навигационих система (попут ГПС-а и GLONASS-a), што знатно отежава комуникацију и функционисање беспилотних летелица.

Најава предстојеће конференције

С обзиром на актуелност ове теме, Институт за европске студије организује конференцију у четвртак, 5. новембра, под називом „Геополитичка трка за Арктик: ка поларном хладном рату“. Догађај је отворен за јавност, а праћење је омогућено и путем Зума, што представља значајан допринос домаћој академској заједници у сагледавању ове глобалне теме из објективне перспективе.