Пејзажи у ђубрету

И док се јужни делови Хрватске боре са тонама смећа које море непрестано избацује на обалу полуострва Пељешац, али и Мљета и Корчуле, идентични призори у Албанији су сасвим уобичајени, пише Јутарњи лист.

О томе како изгледају обале Јадранског мора у Албанији, најбоље сведочи извештај Ројтерса који доноси причу о смећу са рта Кепи и Родонит, који се налазе на неких четрдесетак километара северно од луке Драч.

Хрватски медији преносе извештај Ројтерса и тврде да смеће на хрватским плажама долази управо одатле.

Новинарка британске агенција Дебора Лутербек наводи да је плажа која је некада представљала туристички бисер Албаније, данас уништена смећем, које море, али и земљу, чине отровним за људе и животиње.

Иако туристи више не долазе на споменуту плажу, неколико рибара и даље пеца недалеко од хрпе смећа.

Према речима једног рибара, због велике загађености, становништво мора да се удаљава од делте реке Ишми, јер доноси велике количине смећа из реке Лане.

"Као што видите, ситуација је ужасна. Морамо да пловимо далеко од обале, што нас доводи у опасност, а и лов је слабији. Захтевамо да власти учине нешто на санацији овог проблема", каже један од рибара који и даље покушава да пеца надомак загађених обала.

Иначе, поменута плажа некада је била права туристичка мека за људе из Драча, Тиране и других околних градова, али данас су туристи, због загађености воде, права реткост.

Смеће углавном долази из албанског главног града, Тиране, и околних места које реке користе као одвод за канализацију и депоније.

Албанске власти на потезу

Заменик албанског министра за заштиту животне стредине Талант Бино каже да држава мора, пре свега, да предузме хитне радње које ће имати краткорочне ефекте.

Према његовим речима, албанска влада почела је да ради на дугорочним плановима, основана је група стручњака како би се тај проблем решио.

"Важно је напоменути да ту није реч само о санацији последица, већ и о едукацији становништва", објаснио је Бино.

Међутим, још 2006. године, Бино је за Ројтерс изјавио да је Албанија већ тада прихватила сличну стратегију, али она до данас није уродила плодом.

Албанија је била најсиромашнија и најизолованија земља под комунизмом. Међутим, управо је то затварање граница према свету, сачувало њену медитеранску обалу.

Доласком капитализма и демократије пратио је нов начин и стил живота становништва. Потрошачко друштво и грађевински процват донеле су убрзани развој земље, али нејвећу цену су платиле управо албанске плаже.