Осуда уништавања споменика у Пркосу

У селу Пркос код Карловца одржан је протестни скуп поводом недавног уништавања споменика у знака сећања на 1.500 Срба из Пркоса и околних села које су крајем децембра 1941. године убиле усташе.

На скупу се окупило стотинак мештана, њихових рођака који живе у другим градовима, припадника српске мањине самоуправе Карловачке жупаније, као и невладиних активиста и представника антифашистичких бораца из Загреба и Карловца.

Окупљенима су се код споменика обратили Даница Мичић, заменица начелника општине Ласиња, на чијем се подручју налази Пркос, Зоран Пусић, председник Грађанског одбора за људска права из Загреба, народних херој Раде Булат у име антифашиста и Јелка Глумичић, председница Карловачког одбор за људска права.

Сви они су нагласили да је уништавање споменика, почињено у ноћи 1. новембра, срамота за целу Хрватску, али да је подједнака опасност необраћање пажње на те појаве.

"Уништавање споменика није угрожавање туђе ствари него угрожавање Хрватске", изјавио је Зоран Пусић, истакавши и да се о таквим појавама ћути, а да је уместо невладиних организација требало да реагује влада.

Све ово показатељ је да у многим главама у Хрватској још увек леже мрачни пориви, који би могли да доведу до великог зла уколико им се допусти да се размашу, рекао је Пусић.

Он је подсетио да у Пркосу није уништен споменик рату и борцима него костурница с посмртним остацима 1.500 жена, деца и стараца, "што је разлог да се сви ми стидимо због тога".

Коментаришући уништење петокраке, заједно са спомен плочом исписаном на ћирилици, која је излупана маљевима, Пусић је рекао да је под тим знаком почињено доста чиме се не би требало поносити, али да су у ратним годинама под тим знаком људи које су убијали и прогањали нашли уточиште.

Даница Мичић је запитала "шта би било да је неко уништио 1.500 споменика" и подсетила да су непознати вандали у насртајима на споменик пре две године уништили и венац који је уз почасни вод послао тадашњи председник Стјепан Месић.

Позив председнику и премијерки

Јелка Глумичић је нагласила да се сви морамо стидети због оног шта се десило, изразивши очекивање да ће се на комеморацији која се одржава 21. децембра, на годишњицу масакра, наћи и председник Иво Јосиповић бивши председник Стјепан Месић и премијерка Јадранка Косор.

Раде Булат је подсетио да у партизанима нико није питао ко је какве националности, рекавши да младе генерације треба васпитати да поштују историју и НОБ.

Пре скупа, други парох карловачки Саша Умићевић, одржао је парастос, а у обраћању је нагласио да је "дужност свих да на Задушнице запале свећу и одају почаст страдалима, поготово онима којима није нико остао да их оплакује".

Млади активисти Documente  - центра за суочавање с прошлошћу код споменика су засадили стабло мира у почаст невиним жртвама и поводом 65. година победе над фашизмом.

Након јачања устанка на Кордуну, Анте Павелић је крајем 1941. године наредио акцију чишћења, па је у Ласињу послао две чете усташа из Јасеновца, који су опколили Пркос, из кога су пре тога, видевши војску, побегли мушкарци јер су их узбуниле сеоске страже.

Усташе су покупиле жене, децу и старце, укупно њих 478 и пострељале их у шуми Брезје, спаливши све куће у Пркосу.

Један католички свештеник и жандармеријски наредник Николић који су знали људе, покушали да их обавесте, али су им покушаји пропали.

За освету Николић је стрељан заједно са својом породицом. Њихови лешеви, заједно с лешевима жртава из других села, пребачени су 50-их из шуме у садашњу гробницу.

Наредних дана у шуми Брезја побијени су мештани других српских села - Дугог Села, Сјеничака, Стипана и Кирина.

Сви они су 50-их година ексхумирани из шуме и сахрањени у гробницу на којој су поименично наведене само жртве из Пркоса.

Од 600 становника, колико их је било 1941. године, данас их у селу живи 35, махом старијих.