Дан уочи избора у БиХ

На шестим општим изборима после рата, 3.100.000 грађана БиХ моћи ће да гласа за чланове Председништва из реда три конститутивна народа, једног из Републике Српске и два из Федерације БиХ, као и за нове сазиве скупштина на државном, ентитетском и кантоналном нивоу.

У изборној трци учествује 39 странака, 11 коалиција и 13 независних кандидата, а кампању, која је, због изборне тишине, завршена у суботу у седам сати, аналитичари оцењују као стару слику, преобучену у нешто новог руха.

За чланове Председништва БиХ, српског, бошњачког и хрватског, 20 странака је предложило своје кандидате.

Кад је реч о српском члану Председништва, најозбиљнији у изборној трци су Небојша Радмановић (СНСД), који тренутно обавља функцију српског представника, и лидер Партије демократског прогреса, која са СДС-ом наступа у коалицији Заједно за Српску, Младен Иванић.

Што се тиче бошњачких кандидата за члана Председништва, фаворит је актуелни члан тог трочланог тела Харис Силајџић из Странке за БиХ, а главни противници су му Бакир Изетбеговић, син оснивача Странке демократске акције Алије Изетбеговића и Фахрудин Радончић из Странке за бољу будућност, нова личност на политичкој сцени Федерације, за чију странку оцењују да ће помрсити конце већ познатим политичким групацијама.

Кад су у питању Хрвати, истраживања јавног мњења кажу да највише шансе поново има Жељко Комшић из Социјалдемократске партије. Његови противкандидати су Борјана Кришто из Хрватске демократске заједнице и актуелни председник Федерације БиХ и лидер ХДЗ 1990 Божо Љубић.

Република Српска бира и председника. Фаворит је лидер Странке независних социјалдемократа Милорад Додик, а најозбиљнији изазивач је потпредседник Српске демократске странке Огњен Тадић.

Очување Дејтона и интерес БиХ

По мишљењу професора социологије на Економском факултету у Бањалуци Ивана Шијаковића, главне карактеристике ове изборне кампање у БиХ су то што су политичари из РС истичали да им је циљ и РС и противљење уставним променама, док су политичари у Сарајеву наглашавали да је њихов интерес БиХ.

У РС бирачи ће се углавном одлучивати између кандидата Додиковог СНСД-а, који наступају под слоганом "Заувијек Српска", а које подржавају Демократски народни савез и Социјалистчка партија, и Коалиције "Заједно за Српску", коју чине опозиционе СДС и ПДП.

Обе коалиције су убеђене у победу. Лидер СНСД-а и кандидат за председника РС Додик очекује своју победу, победу странчког колеге Радмановића, као и натполовичну подршку кандидата са страначке листе за скупштине РС и БиХ.

У опозиционом табору, истовремено, истичу да актуелна власт предвођена СНСД-ом иза себе нема резултата ни на политичком ни на економском плану, те да је у питању "велика превара".

Када су у питању очекивања избора, професор Шијаковић процењује победу СНСД у РС, нарочито у бањалучкој регији, док ће, како наводи, Коалиција "Заједно за Српску" више успеха имати у источном делу РС.

"Најјача снага и даље ће бити СНСД, али не тако убедљиво, како тврде", процењује Шијаковић.

"Једна од занимљивости ових избора је и појава неких нових странака на политчкој сцени у РС, које су формирали Драган Калинић и Драган Чавић, са циљем да направе изборну гужву, али без шанси за успехом", каже Шијаковић.

Када је у питању политчка сцена у Сарајеву, Шијаковић предвиђа раст СДА, и додаје да је код Бошњака политчку сцену добро "помрсио" власник Аваза Фахрудин Радончић са својом Странком за бољу будућност.

Што се тиче Хрвата, Шијаковић каже да они иду у нове поделе свог бирачког тела.

Шести избори после рата

Ово су трећи општи избори које спроводи Централна изборна комисија (ЦИК), а шести после рата. Избори ће коштати 12,6 милиона конвертибилних марака, од чега ће из буџета БиХ бити обезбеђено 8,5 милиона КМ, а из општинских око четири милиона.

Шијаковић каже да је занимљиво и то што су владајуће странке у кампањи корситиле државне ресурсе да би показале своју надмоћ над другима и што су кандидати углавном оспоравали оне из противничког табора, а да су мало говорили о конкретним стварима.

"Нисмо чули шта ће урадити када дођу на власт, а нису довољно посветили пажњу економским питањима и животном стандарду", каже Шијаковић и додаје су избегавали "шкакљиве" економске теме.

Изборна кампања, која је почела пре месец дана завршава се у суботу у 7 сати, када наступа предизборна тишина, која ће трајати до завршетка гласања у недељу у 19 сати.

У време предизборне тишине политчке странке и кандидати не смеју да се појављују и спроводе било какве изборне, јавне активности у том периоду.