Јурећи прошлост

Најновијим истраживачким пројектом утврђено је да је Хрватска привреда тек 2005. достигла бруто национални производ из 1990. године, а неки региони, попут Славоније и Далмације, и данас су испод тог нивоа.

Пројекат, на коме су економисти у Развојном форуму Загреб радили од 2004. године, прво је научно истраживање у коме се жупаније упоређују у односу на 1990. годину.

"Славонија је, у односу на оно што је створила 2005. године, била око 20 одсто испод оног што је створила 15 година раније, 1990. године", рекао је руководилац пројекта, бивши министар финансија Мато Црквенац.

"То је јако забрињавајући податак, а изненађује и Далмација. Далмација је 2005. још за 4,7 одсто мање стварала него предратне 1990. године", каже Црквенац.

Истраживање показује, како преноси Слободна Европа, да је Хрватска у целини тек 2004. године досегла бруто домаћи производ који је имала 1990. године, што је озбиљан проблем и њени грађани то итекако осећају.

Од већих градова, на првом месту по развијености нашао се Задар, затим Загреб, Карловац, Ријека и Вараждин.

Најуспешније регије су Западна Хрватска (Истра), па Средишња (Загреб), Северна (Вараждин), а онда Јужна Хрватска (Далмација) и последња Источна Хрватска (Славонија).

"Није, дакле, уопште било послератног полета, обнове и бума и он је комплетно изостао у Хрватској. И нама је требало скоро 14-15 година само да се вратимо на оно где смо били и то се одразило на све што се догађа и касније", анализира Црквенац.

Највећи губитници, по његовим речима, јесу региони који су имали јачу индустријску и пољопривредну базу, што је запостављено или уништено, а сада је "свима јасно да решавање хрватске кризе зависи од реалног сектора и те базе".

У истраживању је обухваћено свих 127 хрватских градова, јер у њима се и одвија чак 95 одсто укупне производње у земљи.

"Градови, као зоне са економским потенцијалом, обухватају 30 одсто простора Хрватске, а 70 одсто простора Хрватске је рурална зона која је и демографски празна, биолошки импотентна на неки начин", каже професор на загребачком Економском факултету Владимир Чаврак.

"Хрватска је у контексту неолибералне политике у последњих 20 година пропустила прилику да оптимално развија све своје делове и онда је, напросто, стихијски дошло до развоја Загреба, великих градова, али рат је само један део одговора на то питање", каже Чаврак.

Много су важнији, по оцени Црквенца, остали аспекти који су успорили развој, а то је погрешан модел приватизације, недовољно знање, умешаност политике у привреду и корупција.

"Хрватска данас увози 80 одсто хране, а милион и 300.000 хектара земље је необрађено, мада нема никаквих разлога за то", закључио је Шаренац.