Решење проблема "Љубљанске банке"

Словеначки премијер Борут Пахор и његова хрватска колегиница Јадранка Косор договорили су се у Бохињу да ће се питање "Љубљанске банке" и њених хрватских штедиша решити на основу међународних уговора, уз поштовање права појединца.

Премијери Словеније и Хрватске састали су се како би подстакли решавање дугогодишњег спора око питања повраћаја старе девизне штедње некадашње "Љубљанске банке" у Загребу, о чему се последњих дана одвијала интензивна дипломатска активност.

"Одредили смо смер решења тог питања и претпостављамо да ће оно бити решено у идућа три месеца", изјавио је Пахор после састанка премијера две земље.

Према његовим речима, тај смер ће бити усклађен са споразумом о сукцесији, при чему се неће ограничавати основна права појединца.

"Договорили смо смер којим идемо и сигурна сам да нас то води ка решењу, а на основу потписаних међународних уговора и водећи рачуна о индивидуалним правима", рекла је премијерка Косор.

Пахор и Косор су нагласили да је њихов бохињски сусрет на тему проблема "Љубљанске банке" и њених хрватских штедиша једнако важан као и сусрет пре годину дана у Тракошћану, када су одредили пут за решење граничног спора између две земље и додали да ни овај пут резултат неће изостати.

Словеначка влада је више пута наглашавала да би се проблем дуга "Љубљанске банке" хрватским штедишама требао решавати као сукцесијско, мултилатерално питање међу државама наследницама бивше СФРЈ и предлаже да се о томе одржи "други круг" преговора у оквиру Банке за међународна поравнања у Базелу.

Словеначки медији још додају да би Љубљана допустила и билатерално решење ако то значи да би се хрватске штедише обештетиле из потраживања која "Љубљанска банка" има према хрватским фирмама, те ако би дошло до отварања филијале "Нове Љубљанске банке" у Загребу.

У Хрватској се питање дуга бивше "Љубљанске банке" хрватским штедишама, које није решено од распада бивше Југославије, види као приватно-правни однос те словеначке банке и њених клијената у Хрватској.

Како је гувернер Хрватске народне банке Жељко Рохатински раније истакао, укупна штедња хрватских грађана у "Љубљанској банци" 1991. године износила је 420 милиона евра, од чега је Хрватска у свој јавни дуг касније преузела 260 милиона евра, док део од 130.000 штедиша и даље од те банке директно потражује 160 милиона евра. Сви наведени износи представљају главницу без камата.