Референдум о граници

Референдум, на којем би грађани Словеније требало да одлуче да ли су за или против арбитражног решавања граничног питања са суседном Хрватском, биће одржан у недељу 6. јуна.

Споразум о томе су потписали словеначки премијер Борут Пахор и хрватска премијерка Јадранка Косор, у новембру 2009. у Стокхолму, уз посредовање тадашњег, шведског председништва ЕУ. Споразум су ратификовали парламенти две земље, али се Словенија одлучила и за накнадни законодавни референдум на којем ће бирачи рећи последњу реч.

У протеклих месец дана у Словенији се одвијала жива референдумска кампања на којој су партије владине коалиције и опозиције покушале свака својим аргументима да убеде бираче.

Владајуће партије су доказивале да је међународна арбитража прави и једини начин коначног решења граничног питања, посебно на мору, док партије опозиције предвођене Словенском демократском странком и њеним председником, бившим премијерома Јанезом Јаншом, тврде да је реч о издаји темељних националних интереса.

"Молим вас да као храбри и разумни људи, и као људи који имају срце, гласате за будућност, за суживот и за пријатељство", рекао је у једном од последњих пререферендумских наступа, на митингу у центру Љубљане, премијер Пахор.

Пахор је убеђен да би глас против на референдуму значио наставак инцидената, конфликата и непријатељстава. Такође тврди да ће арбитражом Словенија добити територијални излаз из Пиранског залива на отворено море.

Јединствени једино за улазак у ЕУ

На скупу невладине, десно оријентисане, организације "Збор за републику", Јанша је међутим рекао да, према скици којом владајућа коалиција представља коначни исход арбитраже, Словенија добија само осамдесет одсто Пиранског залива, што је за трећину мање него што је имала, односно контролисала до 25. јуна 1991. године.

Уочи референдума бирачи су подељени и збуњени. Парламент, који је морао да одлучи који ће начин решења граничнг спора са Хрватском бити примењен, пребацио је одговорност на грађане, који се, међутим, не сналазе у понуђеним скицама, правничким објашњењима и аргументима, а нико им није рекао да референдум не значи одлучивање о решењу већ о начину решавања граничног спора.

Једино председник државе Данило Тирк упорно тврди да не гласати за међународну арбитражу значи исказати и неповерење у правну државу.

Један од најгласнијих противника арбитраже је копарски градоначелник Борис Попович. На првој страни љубљанског Дела објављен је његов плаћени оглас у којем крупним, масним словима пише да се Словенци на референдуму одлучују за "своје не дамо, туђе нећемо".

Последња истраживања јавног мњења најављују слаб референдумски одзив и његов тесан исход. Историја референдума у независној Словенији показује да су Словенци били јединствени једино када је требало напустити бившу заједничку државу и када су гласали за улазак у ЕУ. Једино су се тада поклопили интереси левих и десних политичких партија.