Сарајево у вртлогу иранске кризе

Ирански председник Махмуд Ахмединежад, у сред расправе о могућем новом пакету санкција против Техерана, подсетио је Сарајево на пријатељство две државе, рачунајући да би односи изграђени у време рата 1992-95. године, могли пресудно утицати на гласање БиХ у Савету безбедности Уједињених нација.

Иран је пријатељ Босне и Херцеговине и "Босна и Херцеговина не дугује ништа Ирану", изјавио је ирански председник Ахмадинежад.

"Не бисмо никад користили инструменте притиска на босанске људе, због тога што смо им некад помогли. Зато не очекујемо ништа од њих у замену за нашу помоћ. Учинили смо то из хуманитарних разлога у прошлости и опет бисмо", рекао је Ахмединежад.

Председник Ирана је, у интервјуу за сарајвски Дневни аваз, рекао да се гласања у Савету безбедности УН дешавају под притиском и додао да је 10 од укупно, 15 чланица Савета безбедности, представницима Ирана рекло да је на њих, дуже време, вршен притисак како би подржали увођење санкције Ирана.

Ахмадинежад је истакао да 118 земаља Покрета нестврстаних званично подржавају ирански мирнодопски нуклеарни програм, као и 57 чланица Организације исламске конференције, и подсетио да Иран већ 31 годину живи под притисцима и ембаргом.

"Искуство потврђује да санкције не могу зауставити Иран. У последњих 30 година смо успевали да претворимо санкције у напредак за нас. Иран је данас далеко савременија и јача држава", рекао је Ахмадинеџад, подсетивши да су САД три пута наметале Ирану санкције на пољу нуклеарне енергије.

Навољна подршка

Неименовани дипломатски извор, недавно је сарајвском дневнику изјавио да ће БиХ подржати иницијативу Вашингтона, уколико се Савет безбедности УН буде изјашњавао о новом пакету казнених мера против Ирана.

БиХ се, ипак, нада да се иницијатива САД неће ни наћи на дневном реду Савета безбедности, током периода који ће БиХ провести на месту несталне чланице тог тела.

Сарајево је, према писању Аваза, у последње време било под озбиљним притиском Вашингтона, будући да је циљ недавне посета заменика државног секретара САД Џејмса Стајнберга најпре било убеђивање БиХ да у Савету безбедности подржи увођење нових санкција Ирану.

Иницијативу сличну америчкој, усмерену у супротном правцу, имали су и Иранци, чији је министар спољних послова Манушер Мотаки у прошли понедељак био у Сарајеву, што је изазвало "озбиљну забринутост" Американаца.

Дипломатски односи БиХ и Ирана могу се описати као добри. Од почетка сукоба у тој бившој југословенској републици 1992. године, на страни Армије БиХ, према западним изворима, ратовало је око 2.000 добровољаца из те државе.

Тешко је замислити да би Сарајево могло да се одупре притисцима САД, будући да је Вашнгтон стави до знања свима да је за увиђење санкција Ирану неопходна потпуна подршка Савета безбедности.

Упркос снажном притиску Вашингтона, чланице најмоћнијег тела светске организације још нису постигле консензус око новог, трећег по реду, пакета казнених мера против Техерана, због контроверзног нуклеарног програма.

Озбиљне резерве према таквим настојањима показале су Русија и Кина, а тешко је замислити и да би се Либан могао ставити на страну Американаца, обзиром на огроман утицај који у тој држави има проирански Хезболах.