Грчка и даље у блокади

Грчку и даље блокирана генерални штрајк, у знак протеста против најновијих владиних мера штедње, донетих да би се презадужена држава ишчупала из незапамћене кризе.

Јавност је и даље у шоку због јучерашње погибије троје људи. Грчки председник Каролос Папуљас каже да је његова земља на ивици понора, а премијер Јоргос Папандреу да ће кривци бити приведени правди.

Осуђујући насиље током јучерашњих демонстрација, грчки банкари ступили су у једнодневни штрајк.

За смрт недужних оптужују политичаре, полицију и менаџмент "Марфин" банке где су хулигани убацили запаљиве бомбе и изазвали пожар, у коме су се угушили њихов колега и две младе жене, од којих је једна била трудна. На месту страдања, Атињани одају пошту и пале свеће.

У сукобима је повређен 41 полицајац и 15 цивила. Полиција је привела 70 људи, а Министарство одбране појачало мере безбедности у војним објектима у Атини.

Сви одговорни

У последње две деценије, протести радника никада нису резултирали смртним исходом. Председник Папуљас изјавио је да нема речи да изрази тугу и бес и да сада сви сносе одговорност за то да земља не заврши у провалији.

Живот у Грчкој је стао - не раде јавне и пореске службе, школе, болнице, не саобраћају трајекти, железница, а сви летови су обустављени.

Активан је био само грчки парламент и, изгласао закон који предвиђа немилосрдне финансијске рестрикције до 2012. године, како би заузврат, од Европске Уније и ММФ-а, земља добила помоћ од 110 милијарди евра.

"У државној каси нема довољно новца да вратимо дугове. Држава не може да позајмљује са финансијских тржишта и зато је новац европских партнера и ММФ-а, једини начин да избегнемо банкрот", каже Јоргос Папаконстантину министар финансија Грчке.

Међутим, питање свих питања јесте, да ли ће таква помоћ бити гарант да се грчка криза неће преселити у остале чланице Европске Уније, такође уздрмане рецесијом.

"Нажалост, велики штрајк се претворио у кривично дело. То осуђујемо. То нема никакве везе са циљевима и акцијама синдиката", навео је Илијас Вретакос, заменик председника Синдиката Адеди.

Бег из кризе

Грке ће спас државе много коштати. Повећање пореза на додату вредност на 23 одсто за четворочлану породицу значи повећање трошкова од 1.000 евра годишње. Синдикати су ужаснути због смањења плата у јавним службама за 20 до 30 одсто.

Међу новим мерама су укидање додатака запосленима у државном сектору, увођење максималног додатка за одмор и његово укидање онима са већом зарадом, замрзавање плата у јавном сектору на период од најмање три године, повећање ПДВ-а са 21 одсто на 23 одсто и пореза на гориво, алкохолна пића и дуванске производе за 10 одсто.

Европска централна банка одржаће састанак у Лисабону, на којем ће гувернери централних банака земаља еврозоне покушати да нађу начин да спрече ширење грчке дужничке кризе на друге земље.

Парламент Белгије је, упркос тешкој политичкој кризи у земљи, одобрио додељивање финансијске помоћи Грчкој од милијарду евра. Доњи дом парламента је у среду увече, великом већином гласао за доделу тог кредита Атини, у оквиру пакета помоћи зоне евра и Међународног монетарног фонда.

Укупан обим помоћи Грчкој у 2010. године износиће око 45 милијарди евра, од чега ће две трећине обезбедити чланице зоне евра, а трећину ММФ. Цео програм помоћи током периода од три године, до краја 2012. године, достићи ће 110 милијарди евра.