Ватра у мигрантском кампу на Лезбосу подгрејала тензије Берлина и Беча

Ватра у највећем мигрантском кампу у Грчкој подгрејала је тензије између Берлина и Беча. Последице пожара, у коме је привремени дом изгубило више хиљада људи, на дневни ред вратиле су питање мигрантске политике ЕУ.

Док немачка канцеларка најављује да ће прихватити око 1.500 миграната и до 150 малолетника из кампа Морија, како се договорила са Француском, аустријски канцелар нуди само помоћ Грчкој да на лицу места обезбеди достојанствено снабдевање људи.

"Надам се да ће и друге чланице урадити исто. Миграције нису проблем само земаља где људи стигну, али није ни само немачки проблем. Ми председавамо ЕУ и то мора још више постати европска одговорност", рекла је Ангела Меркел.

"Не ради се само о Морију, већ и другим местима на свету, која нису у жижи интересовања јавности. Залагаћемо се за јединствени приступ на нивоу ЕУ. Потребна је доследна подршка погођеним регионима, економска перспектива за афрички континент и ефективна заштита спољне границе ЕУ", каже Себастијан Курц.

Рампу на границама ЕУ осетиле би, пре свих, земље Балкана, оцењују у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Ко може да учествује у решавању проблема 

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић каже да је снага Европе све слабија и ЕУ тешко да може да склопи дугорочне договоре и са Турском и са земљама на Медитерану, које су разорене и ратним дешавањима и ситуацијом која више не може да се контролише из Европе.

"У том смислу оно докле може Европа да добаци, ја бих рекао ЕУ, између осталог су Аустрија, Мађарска, то је Србија, Македонија, можда Босна. То су земље на које може да се утиче да би учествовале у решавању овог проблема", рекао је Ђуровић.

"Задатак свих нас је да миграционе токове успоримо. И у томе за сада успевамо. Ја не очекујем никакве значајније и додатне проблеме у Србији у вези с оним што се у Грчкој дешава", каже  Иван Гергинов из Комесаријата за избеглице и миграције.

У 18 прихватних центара у Србији борави 4.712 миграната 

У Србији, према подацима Комесеријата, у 18 прихватних центара борави 4.712 миграната, а још око хиљаду ван центара.

Гергинов каже да се разлика између та два броја налази на граничним подручјима Сомбора, Суботице и Кикинде, јер ту бораве људе који не желе никакав боравак и налазе се у сталним покушајима да на незаконит начин пређу државну границу.

Радош Ђуровић истиче да решење не треба тражити у Балкану, јер то је трбух Европе.

"Када људи већ дођу овамо, успевају даље уз помоћ кријумчара. Овај проблем треба да се решава управо на начин да се стабилизује читав појас око Европе, да се ту обезбеди нормалан живот за људе и да постоји суштинска солидарност у томе да се они за које се докаже да су избеглице распореде у земљама западне Европе", рекао је Ђуровић.

Највећи број долазака миграната у земље Европе забележен је 2015. године, када је границе прешло више од милион људи. Хиљаде су животе изгубиле на путу.