Страдање Срба у Подрињу злочин за који нико није одговарао

Српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да је скоро свака кућа средњег Подриња завијена у црно и да је то место страшних злочина у којем су само жртве добиле име, али не и налогодавци, иако су њихова имена незванично свима позната.

Додик је подсетио да за злочин над Србима у Подрињу нико није одговарао.

Премијер Српске Радован Вишковић рекао је да је у Подрињу извршен највећи ратни злочин над цивилним становништвом Републике Српске. 

"Од правде за српске жртве никада нећемо одустати", поручио је Вишковић, истакавши да никада не смемо заборавити српска страдања у Подрињу. 

Парастос код Централног спомен-крста на градском гробљу у Братунцу служио је његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење локалног свештенства

Након парастоса делегације су положиле цвеће и одале почаст жртвама код Централног спомен-крста у братуначком гробљу подигнутог у част свих погинулих српских цивила и бораца из регије Бирач.

У периоду од маја до децембра 1992. године у сребреничкој општини убијено је више од 400, а у братуначкој 560 Срба, већином цивила, међу којима већи број жена и деце и уништена су 43 српска села са више од стотину заселака, те више верских објеката, девастирана гробља и полупани скоро сви крстови у српским селима.

Обележавање 27 година од страдања Срба у Подрињу посвећено је свим српским жртвама из овог краја, а организује се као знак сећања на страдање Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживео.

На Петровдан 1992. године муслиманске јединице из Сребренице напале су српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачкајући и палећи српску имовину.

Тако су наставили реализацију свог плана етничког чишћења започетог у априлу те године, према којем су уништавали све што је српско, да би потпуно затрли трагове постојања Срба на овим просторима. Осим убијања и прогона становништва и уништавања имовине, уништавали су и српска гробља и богомоље, што говори о томе какав су план имали.