Пилсел: Смена Бозанића ретка "патка", али није искључена

Пилсел, међутим, није искључио могућност да први човек Цркве у Хрвата ипак оде из, на пример, здравствених разога или унапређења.

Пилсел у изјави за Танјуг, указује да се уместо загребачке надбискупије поводом текста главног уредника Глобуса Здравка Милиновића, огласио председник Хрватске бискупске конференције, задарски надбискуп, Желимир Пуљић, који је практично апеловао на хрватску јавност да не наседа "таквим дезинформацијама".

"Садржај написан у чланку (Глобуса) одудара од уходаних поступака Свете столице и није утемељен на званичним информацијама", рекао је Пуљић.

Пилсел каже да писање Глобуса није неуобичајено јер сваког месеца у последње две године неки новинар смењује Бозанића.

"Има повода, људи су незадовољни радом Бозанића, а пуштају се и "патке" из политичких кулоара", каже Пилсел, иначе, један од најбољих познавала религијских и црквених питања на овим просторима.

Разлозима за незадовољство радом Бозанића, каже Пилсел, посебно католичких националиста, могао би се напунити читав један резервоар.

Међу важније разлоге издваја то што је папа Фрања формирао Међуцрквену комисију за утврђивање чињеница о лику и делу кардинала Алојзија Степинца пре, током и после Другог светског рата.

"Има свештеника који не разумеју шта је папа хтео када је предложио формирање такве комисије. Незадовољни католички националисти оптужили су Бозанића да је био млитав и да је попустио у борби између Загреба и Београда", каже Пилсел.

Пилсел, који је први објавио два писма патријарха СПЦ упућена папи Фрањи из којих се, каже, видело да шеф ватиканске државе прихвата неке аргументе патријарха Иринеја, односно Синода СПЦ о Степинцу, подсећа да је након тога у Хрватској настала констернација.

Након тога, наводи, сазнао је да је Бозанић боравио у Ватикану и да је из прве руке био обавештен о плановима папе да формира Међуцрквену комисију, али је то осам месеци сакривао од хрватске јавности.

"Када је ствар експлодирала Бозанић је оптужен да није спречио формирање те комисије, као да је он могао да се супротстави папи и каже му да то није ни мудро ни паметно да Степинца ставља пред СПЦ, односно некој комисији", рекао је Пилсел.

Као последњи разлог незадовољства радом Бозанића наводи ратификацију Истанбулске конвенције.

"Разумљиво је да је (владајућа) ХДЗ, која је била подељена око питања ратификације Инстанбулске конвенције у хрватском парламенту није срећна што је Бозанић, као најгласнији бискуп у Хрватској, дао крила многим лажима које су долазиле на рачун владе и (премијера Андреја) Пленковића лично из екстремно десних католичких структура", навео је Пилсел.

Тврдило се, подсетио је, да хрватска власт хоће да уведе родну идеологију, о чему се позитивно изјаснио и папа Фрања.

Иако у том документу нема ни говора о родној идеологији, већ је нагласак над "алатима" који би Хрватској требало да омогући борбу на смањењу насиља над женама, у ваздуху је, каже Пилсел, у ваздуху је остао да виси непријатан осећај напетости.

То се, додао је, посебно видело на Дан државности када традиционално Бозанић предводи мису у присуству предствника државог врха.

"После тога су се састали Бозанић и Пленковић, али је та тензија остала, као да се изгубило неко поверење између Каптола и Банских двора", појашњава Пилсел, који је и глави уредник портала Аутограф.

Пилсел је Танјугу споменуо да су крива и нека финансијска пословања, као што је било у случају ''афере пребендари'' загребачке надбискупије, догодило се и у неким другим бискупијама као што су Мариборска или Дубровачка.

Сасвим је јасно да, појаснио је Пилсел, Јосип Бозанић не одговара за рад других бискупија.

"Надбискупу Бозанићу се замера да није водио рачуна, скоро десет година, о позадини пословања Збора пребендара загребачке надбискупије (због чега се догодила штета од готово 50 милиона евра и због чега је санкционисао и суспендовао већину чланова Збора пребендара)", навео је Пилсел.

Наиме, још једном прецизира Пилсел, Јосип Бозанић одговара само за пословање властите загребачке надбискупије.

А ту су, каже, и разна "подметања свештеника на тему ко су хомосексуалци, а ко хетеросексуалци, као и приче о њиховим међусобним тучама", као и сисачки бискуп Владо Кошич са својим екстремним изјавама, попут оне да се као званични поздрав Хрватски оружаних снага прогласи усташки поклич "за дом спремни", што је, наравно, осудила готово цела хрватска јавност.

Иначе, Бозанић је у последње време веома хвалио Кошича посебно истичући његово јавно деловање, па се многи људи буне због националистичког скретања Цркве у Хрватској.

"И када све те приче дођу до папе, он не може да буде одушевљен. Али, ако бисмо анализирали однос снага унутар бискупата превага оних који нису на линији папе Фрање није тако негативна", каже Пилсел који сматра да не стоји реченица Милиновића да је папа Фрања незадовољан и односом конзервативне већине у односу на тзв. либерално крило које је он поставио у цркви у Хрвата.

Има, међутим, истиче Пилсел оних старијих бискупа попут пожешког, Анте Шкворчевића, који је веома заинтересован за екуменски дијалог и један је од првих који је недавно боравио у Цариграду код патријарха Вартоломеја, а има и добре односе са владиком западнославонским Јованом и митрополитом Перићем.

"Иако има ту свашта, нису сви (у цркви) десничари", каже Пилсел, уверен да је писање Глобуса само још једна прича више о смењивању Бозанића или, како је то назвао "једна ретка патка".

Ипак, треба, каже, оставити "један мали прозор отвореним" јер искуство је до сада показало да Ватикан може да одлучи да неког промовише и да Бозанић оде - или у превремену пензију из здравствених разлога или да буде унапређен.

"А то се може догодити сваком бискупу", закључио је Пилсел.