Хрватска: Кредити стижу на наплату

Хрватској следеће године на наплату долази 8,3 милијарде евра главнице кредита и око 900 милиона евра камате. Година ће бити прилично критична, сматрају економисти.

Хрватска у наредној години може да уђе у дужничку кризу, јер јој, према подацима Хрватске народне банке, на наплату долази 8,3 милијарде евра главнице и око 900 милиона евра камате, а очекује је и више од милијарду евра домаћег дуга.

За тај новац могло би да се изгради 1.150 километара аутопута (чија градња и јесте један од главних разлога "експлозије" хрватског спољног дуга у последњој деценији), наводи портал Нет.хр и додаје да се крилатица "дужан к'о Грчка" може више применити на Хрватску, јер је "грчки дуг мачји кашаљ" у поређењу са хрватским.

Највећи део хрватског дуга, готово 3,8 милијарди евра, је дуг разних предузећа, банке дугују 2,6 милијарди евра, а држава, са обавезама од 750 милиона евра за наредну годину, заузима трећу позицију.

Преостала 1,1 милијарда евра односи се на страна улагања у хрватску привреду.

Економиста Анте Бабић, кога портал цитира, сматра да ће следећа година бити "прилично критична кад је реч о отплати дуга", али верује да ће држава и банке успети да рефинансирају дуг новим задужењима.

Ситуацију са предузећима Бабић је оценио као "нешто сложенију", јер у случају неиспуњења дужничких обавеза може да дође и до промене власништва, код приватних предузећа, односно пребацивања задужености на државу, код јавних предузећа.

Најопаснија ситуација са јавним предузећима је у области бродоградње, прецизирао је Бабић.

Поред спољног дуга, Хрватској током 2010. године на наплату долази више од милијарде евра задужења на домаћем тржишту, при чему ће највећи терет отплате бити у првом тромесечју.

У каснијим годинама Хрватску, такође, очекују велике дужничке обавезе. Камате ће временом опадати, али ће долазити нове обавезе од нових и неизбежних задуживања због враћања садашњих дугова.

Према садашњем стању, Хрватску у 2011. очекује наплата око осам милијарди евра главнице и камата страног дуга, а у раздобљу од 2010. до 2016. страним повериоцима ће морати да врати укупно око 30 милијарди евра.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. септембар 2025.
22° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом