Хрватска појачава обезбеђење границе

Тиме ће се, како преносе хрватски медији, подићи оперативна способност граничне полиције и брзина реакције у складу са препорукама Европске комисије, рекао је Божиновић.

Полиција ће се у центру обучавати и стручно оспособљавати не само за помоћ хрватске граничне полиције, већ и других чланица ЕУ, у сарадњи с Фронтексом, а трошкови ће бити финансира из фондова ЕУ.

У међувремену заступник СДП-а Пеђа Грбин је поставио посланичко питање о поступању хрватске полиције са мигрантима на граници, а након што је на Т-порталу објављена потресна прича миграната заглављених пред вратима ЕУ, када је један од њих рекао да су га хрватски полицајци натерали да скине ципеле и бос се врати у Србију.

У прилогу тог медија је истакнуто да су мигранти причали о физичком насиљу, отимању јакни у којима су имали новац и разбијању мобилних телефона.

У владином одговору се тврди да није потврђена тачност таквих навода, а приликом поступања према мигрантима полиција поштује њихова основна права и достојанство те им омогућује приступ систему међународне заштите ако им је таква заштита потребна.

"Хрватска полиција спроводи заштиту државне границе и у том циљу предузима мере којима се спречава и одвраћа мигранте од незаконитог уласка у Хрватску, користећи притом све, како се наводи, расположиве људске и техничке ресурсе, уважавајући људска права миграната, чиме се јасно показује спремност за приступање Хрватске шенгенском простору и заштити њених спољних граница", стоји у одговору Банских двора.

"Поједине невладине организације за заштиту људских права, чији је циљ омогућити трансфер што већег броја незаконитих миграната у друге државе чланице Европске уније, врше притисак на хрватску полицију због тога што предузима прописане мере за чије је спровођење надлежна, а поједини медији тенденциозно преносе њихове критике", додаје се у сапштењу.

У владином одговору стоји и да се бележи све већи број тражилаца азила у Хрватској који су у њу враћени "у реадмисијском или дублинском поступку (62 посто од укупног броја тражитеља азила у 2017. години), што само потврђује чињеницу да се ради о економским мигрантима и злоупораби института азила у Хрватској".