Преговори о имену Македоније при крају, страх од могућих немира

Након неколико организација из Солуна, чији се припадници противе било каквој употреби речи Македонија у имену северног суседа, у среду се огласио и Синод Грчке православне цркве који заступа исти став, што је изазвало реаговања државних институција.

Овој опцији прикључила се у великом броју и грчка дијаспора, углавном она која живи преко Атлантика.

Дојче веле на македонском језику тим поводом констатује да се чини да ова ситуација брине грчку владу која се, како се наводи, плаши да би таква ситуација могла да доведе и до јавних немира у грчком друштву.

Отуда инсистирање власти да у овој завршној фази све у вези са разговорима буде дискретно и далеко од радозналих новинара.

Тако, на пример, и данашњи састанак двојице министара спољних послова, Никоса Коцијаса и Николе Димитрова, биће одржан на непознатој локацији.

Грчка православна црква, која се противи употреби речи Македонија у било ком облику у имену Македоније, очекује да влада, која предводи разговоре о спору са именом, разуме забринутост Цркве.

Црква, наиме сматра, да то није само национално, већ и црквено питање и да о томе имају права да се изјашњавају.

У анализи Дојче велеа се наводи да у овом тренутку није јасно да ли ће ставови свих опција бити укључени у преговарачки процес са правног, политичког и језичког становишта.

Ублажавање варница из ГПЦ 

Грчка је зато, наводи се, фокусирана на ублажавање варница које долазе из Грчке православне цркве и једног броја грчких организација које заступају исти став и најавиле су одржавање протестног митинга 21. јануара у Солуну и другим градовима и општинама. 

С друге стране, постоје странке које сматрају да ће Грчка скупо платити нереалне одлуке из прошлости које су се пре свега руководиле популизмом када је реч о имену Македоније.

Они не споре да Црква треба да игра важну улогу, али у оквирима својих надлежности, док је питање спровођења спољне политике искључиво у надлежности владе.

Неименовани званичник грчке владе изјавио је за атински дневник Катимерини да се Црква меша у дипломатска питања земље, а не дозвољава да се држава меша у питања Цркве.

У тексту Катимерини се обрушио на став Цркве питањима и констатацијамаа: Да ли је црквено руководство одлучило да се прикључи неонацистичком покрету Златна зора, да ли је Црква одлучила да отворено омета политику земље, чиме је, како сматрају, прешла границу своје надлежности и да ли би можда требало питати Цркву какво би име њој одговарало.

О ставу цркве обавештен и Ципрас 

Катимерини затим констатује да Црква чак није ни покушала да од владе добије информацију о току преговарачког процеса, те да би Црква требало да буде нарочито фокусирана на национални интерес, а не на личне интересе свештенства.

Ови ставови Катимеринија, објављени на основу ставова неименованог извора из Министарства спољних послова, коментарисао је такође неименовани члан Светог Синода ГПЦ рекавши да се Црква не меша у политику, али да има право да изнесе своје мишљење, "ослушкујући агонију грчког народа".

Грчка црква је, иначе, о свом ставу обавестила и премијера Алексиса Ципраса: "Грчка црква речју свештенства и народа од давних времена сведочила је о грчком карактеру Македоније, стога не можемо прихватити доделу појма 'Македонија' или изведених речи као компоненте у имену друге државе, која ће имати утицај у име раскошне самопрокламоване цркве 'Македоније'. Очекујемо да одговорна грчка влада, која руководи овим итањем да разуме забринутост цркве, што је забринутост космополитског хеленизма".

А грчки епископ Јеронимос је након дводневног заседања Синода ГПЦ рекао да Црква има свако право да буде заинтресована за одређено питање јер то није само национално, већ и црквено питање.