Софтић: Хрватска не може да поднесе захтев за ревизију пресуде

"Нереално је очекивати да Хрватска поднесе захтев за ревизију ових пресуда зато што није странка у поступку. Не постоји никаква могућност за то", рекао је Софтић.

Сматра да су најаве премијера Хрватске Андреја Пленковића само за унутрашње политичке потребе и да не види никакав други разлог зашто то изјављује, нарочито не правни.

Уколико председник Владе Хрватске Андреј Пленковић даје изјаве, а свестан да то правно није могуће, онда то може бити само политички мотивисано, употребљиво у домаћим политичким играма", истакао је Софтић.

Када је реч о евентуалним тужбама жртава против оба ХДЗ-а, Софтић каже да је питање ко ту може бити пасивно легитимисан, политичке странке или држава Хрватска.

"На први поглед, без неког дубљег истраживања, пасивно може бити легитимисана само Хрватска, а не неке политичке странке", рекао је Софтић, додавши да у сваком случају подржава свако настојање жртава да се изборе за трачак сатисфакције.

Додао је да постоји рок застарелости приликом евентуалног одлучивања о покретању појединачних поступака за надокнаду штете.

"Треба погледати како ствари стоје у вези са застарним роковима и од којег момента они почињу тећи. Бојим се да, уколико би се улазило у те појединачне поступке, без вођења рачуна о тим роковима, то не би донело позитиван резултат тужиоцима", оценио је Софтић.

Он је додао да је питање шта је правда и на који начин се може ублажити патња жртава.

"Душевне боли, за разлику од физичких, много дуже трају. Питање је на који начин можете ублажити трауме, пружити сатисфакцију бројним жртвама ратних злочина и члановима њихових породица", рекао је Софтић.

Навео је да се у Босни и Херцеговини и државама региона воде поступци у вези са злочинима почињеним у периоду од 1991. до 1995. године и да се може ставити тачка на рад Хашког трибунала, али да се не може ставити тачка на вођење кривичних поступака против нижерангираних починилаца ратних злочина.

"У почетку је извршена расподела између Хашког трибунала и судова држава с подручја бивше Југославије. Најтеже предмете је узео Хашки трибунал, а суђење нижим починиоцима злочина стављено је у надлежност судова на подручју бивше Југославије, тако да ово питање остаје и даље отворено. Ратни злочини не застаревају", напоменуо је Софтић.

Додао је да су судови у Босни и Херцеговини водили истраге у великом броју предмета и да вјерује да ће тужиоци у многим од тих предмета покренути кривичне поступке против нижег нивоа у политичкој и војној хијерархији ратних злочинаца.

"Можемо ставити тачку на питање о уплетености Хрватске у рату у Босни и Херцеговини, али не можемо ставити тачку на обавезу тужилаца да процесуирају и судова да воде кривичне поступке против осталих починилаца ратних злочина", рекао је Софтић.