Пељешачки мост, хладан туш за хрватски сaн

И баш кад се чинило да је одлуком Европске комисије о исплати 375 милиона евра за изградњу Пељешачког моста уклоњена и последња препрека пре почетка изградње највећег хрватског инфраструктурног пројекта, из Босне и Херцеговине стиже хладни туш.

Парламент БиХ затражио је слање ноте Хрватској у којој ће захтевати обуставу свих активности везаних за изградњу моста, док се не постигне обострана сагласност око тог пројекта, а најављено је и оснивање посебне парламентарне комисије која би требало да преиспита јесу ли испуњени сви услови под којима би пројект постао прихватљив за Сарајево. Да ствар буде неугоднија, све се то догодило непосредно уочи заједничке седнице влада Хрватске и БиХ, која је ове седмице одржана у Сарајеву.

Пленковић је у Сарајеву помирљиво уверавао да Пељешачки мост "ничим не угрожава интересе БиХ" и да Хрватска остаје најангажованији портпарол интереса БиХ на путу према ЕУ и НАТО, очито желећи да ово питање не засени похвалну чињеницу – да су се након седам година успеле састати две владе.

Истовремено се у Сарајеву поново проблематизују и она питања која су се чинила решеним, након што је Хрватска прихватила практично све захтеве БиХ и подигла висину моста са 35 на 55 метара и оставила 200 метара морског пролаза између средишњих стубова, што је знатно поскупело цео пројекат, али и она питања која је немогуће решити у преосталих неколико месеци до почетка изградње моста, попут разграничења Хрватске и БиХ на мору.

Из Сарајева, наиме, сада стижу уверавања да изградња моста не сме почети пре него што се реши питање "излаза БиХ на отворено море", на који, по мишљењу стручњака окупљених у Поморском друштву у Сарајеву, БиХ има неотуђиво право. Поморско друштво БиХ захтева да се судским путем одреди коридор ширине миљу и по и дужине 70 километара, од Неума до отвореног мора.

Хрватска удовољила свим затевима БиХ

Хрватски званичник, одлично упућен у овај пројект, који је желео да остане неименован – јер у Загребу не желе учинити ништа што би подстакло вербални сукоб – рекао је за Дојче веле како је поновно отварање овог питања вероватно подстакнуто унутрашњеполитичким разлозима.

Према речима нашег саговорника, у овом случају ради се о два одвојена питања. Једно је питање разграничења Хрватске и БиХ, а друго питање односи се на режим пловидбе на подручју будућег Пељешачког моста.

Када је реч о разграничењу, 1999. је потписан споразум о граници између Хрватске и БиХ, који никад није ступио на снагу јер није ратификован, и то због питања Велог и Малог шкоја те врха полуострва Клека. То питање, међутим, не може утицати на градњу Пељешачког моста, будући да ће се Пељешачки мост налазити више од 500 метара унутар неспорне територије Хрватске.

А када је реч о режиму пловидбе, Хрватска и БиХ су то питање усагласиле међусобним споразумом, којим је дефинисана висина моста од 55 метара и 200 метара морског пролаза између средишњих стубова. "Према томе, Хрватска не оспорава право нешкодљивог и транзитног пролаза за све бродове из и према Неуму, тако да сматрамо да никакво отворено питање овде не постоји".

Култура сукоба и несарадње

Слично размишља и хрватски европарламентарац Тонино Пицула: "Очито је, наиме, да у БиХ користе многе теме, па и ово питање, за своје унутрашњеполитичко разрачунавање. Овде није проблем у пројекту Пељешачког моста, него у политици у БиХ. Најновије 'јуначење' спрам Пељешачког моста у БиХ не представља ништа друго него увод у непотребно дугу кампању за парламентарне изборе, који ће се одржати у октобар следеће године", каже он.

Према његовим речима, Хрватска је пружила БиХ све потребне информације о Пељешачком мосту, а у том погледу Хрватска је била успешна и у ЕУ, о чему сведочи и одобрење исплате европског новца за Пељешачки мост, чији је циљ повезивање делова хрватске и европске територије, а не довођење БиХ у неугодан геостратешки положај.

Пицула стога верује да поновни покушај оспоравања пројекта Пељешачког моста од стране политике у Сарајеву неће угрозити почетак градње, а ни односе Хрватске и БиХ.

Пељешачки мост Хрватску приближава Шенгену

Пицула је уверен да једино велики инфраструктурни пројекти, попут мостова и ауто-путева, као и енергетски пројекти, могу извући БиХ из садашње економско-политичке летаргије.

Хоће ли Хрватска пре приступити Шенгену или изградити Пељешачки мост? "То је тешко питање", одговара Пицула и наставља: "Пељешачки мост важан је за Шенген, с обзиром на то да он повезује територију и осигурава бољу контролу над територијом државе, што је један од виталних критеријума што за приступање Шенгену, иако је за то потребно задовољити и друге политичко-правне критеријуме, попут независног правосуђа и државне управе очишћене од корупције".

"Но, надам се да ће Пељешачки мост бити брзо довршен и да се у његовом случају неће поновити прича са мостом до Чиова", казао је Пицула алудирајући на проблеме са изградњом Чиовског моста, који је већ требало да буде завршен, али ће због проблема у којима се нашао извођач радова бити готов тек до следеће туристичке сезоне.