"Сећање на Јасеновац доминантно политичко, а не људско"

У интервјуу за РТС историчар Дејан Ристић је говорио о одвојеним комеморацијама жртвама Јасеновца, додели награде града Загреба Јакову Седлару и раду Мешовите католичко-православне комисије која разматра одговорност кардинала Алојзија Степинца у Другом светском рату.

Да ли су сећања на усташке злочине и после седам деценија тако далека и супротстављена да се морају обележавати појединачно и какву то поруку шаље? 

Шаље једну поруку да је наше сећање на Јасеновац још увек доминантно политичко, а не у тој мери људско – оно што би требало да буде. Јасеновац мора да постане место које окупља све оне који искрено жале за прецима који су страдали у систему логора смрти Јасеновац, али и да окупља све нас потомке и припаднике савремене генерације који имамо знање и свест о ономе шта се десило у Јасеновцу.

Спорна је табла припадницима ХОС-а и усташки поздрав "За Дом спремни" на њој. Да ли можемо да говоримо о бољој међудржавној сарадњи, ако се Србија и Хрватска саплићу о таблу?

То је лоша порука коју Хрватска шаље пре свега својим грађанима, али и региону.

У дану хрватске државне церемоније у Јасеновцу, у Доњој Градини, премијер, изабрани председник Србије. Колико смо далеко од тога да се заједнички обележи сећање на жртве?

Само спомен-подручје пресеца државна граница што не би требало да представља суштинску претњу и проблем за заједничко обележавање и одавање пијетета свим жртвама страдалим у Јасеновцу.

У Хрватској је жива полемика о награди града Загреба Јакову Седлару за документарни филм "Јасеновац – истина". Да ли сте сагласни са оценама да је награда Седлару спорна јер он, како се наводи, умањује жртве Усташа?

Најблаже речено она је спорна, усудио бих се да кажем да је скандалозна, ако неко направи играно-документарно остварење на тему Јасеновца и притом свесно минимизира број жртава и не само да га минимизира, него и мења карактер тог места од логора смрти у радни логор, не да не заслужује награду него јавну и сваку другу осуду. То говори о стању духа у једној земљи ако аутор једног таквог остварења, може да добије годишњу награду главног града те земље.

У хрватском граду Пожега – четврти састанак чланова Мешовите католичко-православне комисије. Они покушају да расветле улогу и одговорност кардинала Алојзија Степинца у периоду Другог светског рата.

Верујем да ће рад те комисије допринети једном објективнијем сагледавању контроверзне личности какав је био кардинал Степинац. У којој мери ће она утицати на коначну одлуку папе – то је тешко рећи. Моје мишљење је да овај папа неће канонизовати Степинца за свог понтификата, али то је претпоставка на основу његових поступака и када су у питању Степинац и друге контроверзне личности у оквиру Римокатоличке цркве које се налазе у процесу беатификације односно канонизације.