Тимоти Лес: Процес распада држава Балкана немогуће зауставити

Процес распада је, уверен је, немогуће зауставити зато што њиме управљају геополитичке силе и промене којима сведочимо у свету, а ту пре свега мисли на промене у Белој кући, промене у Европској унији, те промене у Русији и Турској.

Наводи да на југу Србије и северу Косова, прети распламсавање новог сукоба.

"Београд је већ уморан од разговора с Албанцима и жели довести ствари до краја. То би вероватно значило реинтеграцију северног Косова са Србијом и, ако буде потребно, довођење српских снага безбедности", мишљења је Лес.

Напомиње да мањинско становништво БиХ, Македоније и на КиМ никад није прихватило "легитимитет тих држава", а многи су се прихватили оружја током распада Југославије да не би постали део нечег што они сматрају туђом државом, рекао је Лес у интервјуу за хрватски портал Експрес.

Уверен је, каже, и да су мањине биле присиљене да прихвате статус кво зато што је западна хегемонија забранила било какве промене постјугославенских договора.

Управо ти договори су сад у невиђеној опасности, зато што с једне стране стоји ослабљена Европска унија, с друге незаинтересоване Сједињене Америчке Државе, а с треће стране појављују се Русија и Турска као државе које верују да преко Балкана могу ширити своје сфере утицаја.

"Политика Европске уније је пропала и највећи доказ тога је све већа опасност од нестабилности у регији. Американци су успели да обуздају сепаратизам у деведесетима и раним двехиљадитим коришћењем 'тврде силе'", каже Лес.

"Тачније, успоставили су квазиколонијалну цивилну власт и распоредили хиљаде војника НАТО-а који су могли силом уклонити с власти сепаратистичке политичаре", прича Лес и додаје да је Европа имала потпуно друкчији приступ.

ЕУ се ослонила на моћ дипломатије и државама региона нудили су награду приступања Унији у замену за стабилизацију и мир у држави.

Лес додаје: "Њихова је идеја била да се разне балканске државе добровољно укључе у радикалну реорганизацију својих политичких и економских система у замену за награду од чланства у ЕУ.

У процесу, сиромашне, ауторитарне и нелегитимне државе ће се претворити у својеврсне просперитетне, демократске и инклузивне у којима ће мањине трајно живјети, навео је Лес и упозорио да постоје два основна проблема с приступом на који се одлучила Европска унија.

"Први је да САД никад није стварно поразио сепаратизам, него га је само потиснуо. Други је да Европска унија никад није имала 'План Б' који би активирали ако би политика проширења доживела неуспех", каже овај политички аналитичар.

Проблеми су, према његовим речима, постали јаснији сад кад Европска унија доживљава све веће кризе, а авет сепаратизма се враћа у регион.

"То је створило апсурдну и трагичну ситуацију где европске дипломате преклињу локално становништво и политичаре у земљи као што је Босна да се фокусирају на реформе и интеграцију с Европском унијом док се држава распад. Мој закључак је да се ова мултиетничност на Балкану може одржати само кроз ауторитарна средства - било да се проводи интерно, као у случају Југославије, или да се проводи споља, као што је био случај у време америчке доминатије", сматра Лес.

Након што притисак нестаје, крхка мултиетнична држава неизбежно почиње да се распада, што сада можемо и да видимо, каже Лес и додаје да се након недавног референдума у Републици Српској о обележавању дана РС појавила озбиљна забринутост да ће се распламсати неки нови сукоби.

Сједињене Америчке Државе увеле су санкције Милораду Додику, али како је већина његове имовине распоређена по Србији и РС, тешко је очекивати неке значајније промене његовог приступа.

"Три могућности за расплет"

Лес каже да постоје само три могућности расплета ситуације, док само једна има било какве шансе одржавања мира у Босни и Херцеговини.

"Прва опција је наставити с политиком 'стабилизације кроз интеграцију'. Циљ такве политике је створити одрживу мултиетничку државу с наградом као чланство у ЕУ, ако би локалци успели", наводи Лес, али као проблем истиче то што је проширење практично завршено и не постоји награда којом ће се компензовати мањине за оно што сматрамо да је недостатак достојанства и сигурности које морају подносити док живе као грађани другог реда у нечијој туђој држави.

Друга опција је, према његовим речима, санкционисати сепаратисте, на пример, Србе, зато што желе променити статус кво. Овде се, међутим, поновно сусрећемо с проблемом, рекао је.

"Наиме, Европљани су превише разједињени да би спровели такве кораке. Увођење благих санкција, као што су то Американци недавно направили, показало се контрапродуктивним зато што је само ојачало сепаратизам у Републици Српској", објашњава Лес.

Трећа опција, по њему најреалнија, јесте да Запад подржи процес преговора у којем би Бошњаци пристали на слабљење босанске државе што би задовољило жеље Срба и Хрвата за већом аутономијом.

Чак ни то није стално решење, али краткорочно ће избећи најгори сценарио, сматра Лес.

Уверен је да било какав трајни мир зависи искључиво од прекрајања граница, али уз строгу контролу спољних сила које ће осигурати мир током било какве транзиције.

"Мислим да би резултат био стабилније окружење него сад. Опасност вреба у процесу транзиције. Специфично, постоји ризик да би Бошњаци, Македонци и косовски Албанци силом пружали отпор распаду њихових држава. То би онда могло уплести велике силе, попут Турске и Русије, али и државе региона", каже Лес.

У међувремену, сматра, приоритет мора бити успоравање интерног распада регије довољно дуго да се разреше спорна питања, као што је то статус Брчког или Сребренице, одредити начине како компензовати групе које ће губити емотивно важну територију и ограничити њихов природни нагон да се боре.

"Велики ризик у спровођењу промена" 

Ипак, и он је свестан да његове тезе нису нимало популарне нити прихваћене у ширим дипломатским или аналитичарским круговима.

Признаје да постоји велик ризик у спровођењу било каквих промена, али упозорава да, барем према његовом мишљењу, већа опасност лежи одбијању отварања тог питања. "Локално становништво већ ради на томе", каже он и додаје:

"Чини ми се да су елите босанских Срба све сложније и одлучније у коначном отцепљењу од Босне и мислим да ће почети с процесом остваривања независности већ идуће године", каже Лес.

Сматра да су бошњачки политичари под великим притиском да очувају постојеће стање, али и да Бакир Изетбеговић не може олако да промени централизацијску политику СДА.

Чини се, каже, да Изетбеговић чистом политичком упорношћу жели да спречи распад Босне.

"У међувремену у Македонији Албанци тренутно одбијају да учествују у власти, осим под условом који су неприхватљиви за Македонце. То ризикује ситуацију у којој међуетничка подела власти долази до краја. Потенцијално, Македонија би могла де факто да се подели по етничким линијама, што је довело Албанце да успоставе паралелне институције на западу Македоније и изазива некакав зазор од Македонаца. То је ризик, а не предвиђање, јер процес је још у раној фази", навео је Лес.

С друге стране Атлантика сведочимо, каже, промени у Белој кући. Доналд Трамп је већ најавио политику у којој ће Америка бити на првом месту и још нико не зна шта то тачно значи.

Лес, међутим, сматра да то може значити и промену политике на Балкану.

Уверен је, каже, да би Трамп могао повући чак и постојеће америчке трупе с Косова што би могло довести до даљег пропадања безбедносне ситуације.

"Бојим се да би досадашњу политику мањкавог ангажмана могла заменити политика опште равнодушности", рекао је Лес.

Као резултат свега тога, верује да постоји све већи ризик да ће Република Српска прогласити независност идуће године, а да ће Хрвати покушати да напусте Босну након тога.

"То би могло створити опасно запаљиву ситуацију на терену", сматра Лес.