Хрвати у ЕП траже одређивање о начелима уређења БиХ

Известилац Европског парламента за БиХ Дан Преда прихватио је да у компромисне амандмане у нацрту извештаја о напретку БиХ укључи већи део амандмана хрватских посланика, између осталога и начела федерализма, децентрализације и легитимне заступљености.

"Могу рећи да је већина амандмана наших посланика ушла у компромисне амандмане. Најважније је да су преузете формулације из претходних резолуција из 2014. и 2015. године, то јест начела федерализма, супсидијарности, децентрализације, конститутивни народи", рекла је посланица Дубравка Шуица.

Начело федерализације различито тумаче бошњачка и хрватска политика.

Прва у томе види подстицај за даље поделе на етничкој основи, а друга осигурање равноправности Хрвата.

"Далеко од тога, ми и даље стојимо на томе да БиХ треба да буде целовита, али на принципима федерализма, супсидијарности, децентрализације. То су основни принципи. Белгија живи на тим принципима и стога се заиста чудим да се неко томе противи", каже Шуица. 

Представник Европске комисије Георге Зиглер напао је сам појам конститутивних народа као кривца за дискриминацију неких етничких заједница. Слично су говорили представници Зелених и део социјалиста.

"Конститутивни народи су појам узет из Дејтонског споразума, који је довео до дискриминације неких етничких заједница, што смо видели у пресуди Сејдић-Финци и још неким пресудама. Оно што треба направити јесте смањити елементе етничке природе и мало унапредити грађански елеменат. Дејтонски споразум је био добар за завршетак рата, али није довољно добар за БиХ и њен улазак у ЕУ. Треба га променити како бисмо га ускладили с начелима правне стечевине, а то је једнакост свих грађана", рекао је Зиглер.

Шуица истиче да је то скандалазон иступ, најављујући да ће тражити разговор са Јоханесом Ханом.

"То показује шта се догађа у Сарајеву и на који се начин проводи једна политика која је сада провидна - прављење грађанске државе, негирање конститутивности народа и довођење БиХ у безизлазну ситуацију. Већ 25 година гледамо да БиХ због таквих политика неких у међународној заједници не иде напред. Такве политике доносе дезинтеграцију земље, стварају немир и коче напредак према ЕУ", рекла је посланица Жељана Зовко.

Још један хрватски посланик у Европском парламенту Тонино Пицула потврдио је да се део посланика из његовог посланичког клуба противи термину конститутивних народа у тексту резолуције, истичући да он не дели њихово мишљење.

"Никако не видим да је тај принцип у супротности с поштовањем људских и грађанских права, јер је изражавање на националној основи такође грађанско и људско право", рекао је Пицула.

Пицула је истакао да "федерализам не може функционисати као политичка оптужница ако се половина земље зове Федерација", додајући да ће тражити објашњење од Комисије, "јер се по први пут чуо овакав иступ неког представника те институције".

СДА: Текст Резолуције да буде базиран на европским стандардима

Шведски либерал Јасенко Селимовић, иначе рођени Сарајлија, каже да се оваквим текстом шаљу противречне поруке, да се "с једне стране тражи да БиХ буде чврста, уједињена земља, да говори једним гласом, а с друге стране подржава федерализацију, а у БиХ федерализација значи етничку федерализацију".

У СДА очекују да ће Резолуција о напретку БиХ одражавати стварно стање и потребе државе и њених грађана.

У саопштењу наводе да очекују "да ће текст Резолуције бити базиран на европским стандардима и принципима и на поштовању права БиХ да суверено решава питања унутрашњег уређења".

"За СДА је неприхватљиво да Резолуција садржи било какве формулације које призивају нове етничке и територијалне поделе као на пример федерализам или истицање етничког принципа на уштрб грађанског", наводи се у саопштењу СДА.

У СДА тврде да је федерализам који се помиње у амандманима неких парламентараца из Хрватске заправо призивање поделе БиХ на етничким принципима која није остварена ни ратним средствима.

"Такве формулације могу само нанети штету европском путу БиХ и код највећег броја грађана пољуљати поверење у ЕУ", наводе у СДА.