Миљак позвао на гашење правашких странака у Хрватској

Јосип Миљак је, како је пренела Хина, навео да се повлачи јер "актуелна „страначка и странчарска правашка сцена нема будућности" у Хрватској.

"Након 15-годишњег активног деловања у ХЧСП-у и обављања највиших дужности, донео сам одлуку да се потпуно и апсолутно повлачим из било каквих активности везаних за страначку политику и странку генерално"“, навео је Миљак.

Правашка сцена у тој држави, сматра Миљак, нема никакву будућност, и свака даља активност у таквим словима за њега је, каже, постало узалудно и бесмислено трошење енергије.

Зато, додао је, као једино решење види тренутно гашење свих правашких странака.

"Тиме се отвара политички простор онима који су достојнији од нас који смо до сада водили правашке странке. Нико квалитетан неће се укључити у овакву жабокречину како би и покушао да помири те непомирљиве рогове у врећи“", навео је Миљак.

Праваше је позвао да на својим саборима договорно угасе странке и тако спасу тај правац као "„свету хрватску националну идеју" од даљег срамоћења и пропадања“.

Иначе, праваштво у Хрваткој се заснива на идеји независне хрватске државе, у којој би се нашле уједињене све хрватске земље и сви Хрвати. Правашку мисао почео је да обликује почетком 1850-их Анте Старчевић, а уз њега је главни представник био Кватерник.

Они су заступали замисао о успостави хрватске државе изван Хабсбуршке Монархије, а своје су идеје темељили на хрватском државном праву и на природном праву свакога народа на властиту државу.

Опасност за хрватски народ видео је и у настојању да се створи велика српска држава, ширењем на рачун хрватских земаља.

Како је записано у Хрватској енциклопедији, Старчевић је ишао тако далеко да је на српско негирање постојања хрватскога народа одговорио негирањем постојања српскога народа, а од свих јужнославенских народа признавао је само Бугаре.

Посебну пажњу је посвећивао БиХ, коју је, позивајући се на хрватско државно право, такође сматрао делом будуће хрватске државе. Притом је, како се наводи, босанскохерцеговачке муслимане сматрао најчешћим делом хрватскога народа.

Странке правашкога предзнака почеле су се оснивати упоредно с развојем вишестраначја у Хрватској и БиХ на почетку 1990.

На последњим изборима у Хрватској ниједна правашка страка није прешла цензус, након чега су лидери ХСП-а и ХСП-а АС, Данијел Срб и Иван Тепеш, поднели оставке на лидерске позиције.