БиХ, припадници ХВО-а терете се за убиства седморице Срба

Према решењу о одређивању притвора, у који је агенција Бета имала увид, ухапшени се терете да су 9. маја 1992. године, током рације у селу Букова Греда, ликвидирали Марка Максимовића, Мићу Гаврића, Зорана Максимовића, Лазара Васиљевића, Драгу Цвијановића, Жарка Максимовића и Мишу Гаврића, који је у време убиства имао 17 година.

У документу су наведени искази сведока, према којима су жене из тог села враћене кућама, док су преживели мушкарци, после злостављања, ухапшени и спроведени у затвореничке објекте ХВО-а у Орашју и Доњој Махали.

У документу Суда БиХ се наводи да су у рацији тог дана учествовали и Марко Доминковић, звани "Мики", који је пре рата обављао дужност командира полиције, те извесни "Мехо", за кога је сведок рекао да је био наставник физичког васпитања.

У рацији су учествовали и други припадници ВП ХВО-а, међу којима и "Перо" звани "Коњ".

У документу Суда се наводи основана сумња да су ту рацију, по наредби Ђуре Матузића, заповедника 106. бригаде ХВО-а, извели припадници Војне полиције под командом Пере Винцетића, и припадници Полицијске станице Орашје, које је предводио командир Марко Доминковић.

По решењу Суда БиХ, за одређивање притвора наведена је основана сумња да је извршен још један напад, у јуну 1992. године.

"Извршена је команда Ђуре Матузића за напад на цивилно српско становништво у јуну 1992. године, када су ухапшени и затворени сви преостали становници српске националности у селу Букова Греда, међу којима и Јока и Радојка Божић, те Анђа Симић и други", наводи се у решењу Суда БиХ.

Према исказима сведока, како стоји у документу, на подручју општине Орашје формирано је неколико логора и заточеничких центара, у којима је у нехуманим условима било затворено неколико стотина цивила који су "свакодневно мучени, физички и психички злостављани, силовани и убијани".

Ти логори и заточенички центри су формирани у спортским салама и просторијама Средњошколског центра "Орашје", Основној школи "Доња Махала" и у шупи Мирзе Филиповића у Доњој Махали.

"Из свега наведеног произлази основана сумња да су у инкриминисано време на подручју општине Орашје припадници ВП ХВО-а и ПС Орашје извршили широк и систематичан напад на цивилно становништво, што је резултирало убиствима, затварањима и мучењима и другим радњама које су се десиле на спорној територији", наводи се, између осталог, у решењу Суда БиХ о одређивању притвора.

Припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ (Сипа) ухапсили су 31. октобра на подручју Орашја 10 особа осумњичених да су током рата починили ратни злочин над Србима.

Њихово хапшење изазвало је оштре реакције државног врха Хрватске.

Хрватски премијер Андреј Пленковић рекао је да ће Влада учинити све да би заштитила "легитимни интерес Хрватске" и људска права свих оних који би "на овај начин могли бити угрожени".

Напоменуо је да је кривични поступак против припадника ХВО-а припреман дуже времена, а да је тајминг њиховог хапшења индикативан.

Пленковић је навео и да је за Хрватску потпуно неприхватљив концепт удруженог злочиначког подухвата у оптужницама против осумњичених, на шта је реаговало Тужилаштво БиХ истичући да су 10 бивших припадника ХВО осумњичени за злочине против човечности и против ратних заробљеника по командној и индивидуалној одговорности, а не за удружени злочиначки подухват.

Хрватска председница је изјавила да је изненађена тим хапшењем "поготово зато што је Орашје подручје у којем су се Хрвати и Бошњаци заједно борили за голу егзистенцију, за свој живот и што је оно симбол отпора Милошевићевом и Караџићевом режиму".

Бошњачки и српски чланови Председништва БиХ, Бакир Изетбеговић и Младен Иванић, изненађени су реакцијама Хрватске.