Сребреница, живот изван политике

Сребреница, градић у Републици Српској, последњих дана је у жижи јавности због политике и избора начелника општине који се одужио на две седмице. У сенци постизборних збивања је помало свакодневни живот Сребреничана – Срба и Бошњака.

Ретки су пролазници сребреничком главном улицом, у време које већ подсећа на долазак зиме. Бриге и муке су заједничке.

"Нема народа, то је оно што је најболније, поготово за људе који су живели пре рата у Сребреници и који се сећају да су улице биле пуне, да су били пуни домови културе, биоскопи, школе", каже један од грађана.

Пензије су, кажу, мале а главна помоћ стиже од људи из дијаспоре.

"Само мало да поведе народ о себи рачуна, да не окреће главу за политичарима, само народ треба да опстане заједно овде", поручују грађани.

На пијаци само две тезге. Не ради месара, пекара, хотел, књижара, тек по нека продавница и кафић. Уз рудник деценијама значајан извор прихода био је и туризам.

Због десетине лековитих извора Бања Губер је некада бележила 200.000 ноћења годишње. Сада не ради и то је велики потенцијал у који се овај крај узда.

У сналажењу да се закрпе лични и породични буџети малина постаје све значајнија. Процена је да се од ње слије неколико милиона марака.

"Последње две, три године ми овде имамо прилично добра искуства, добру цену, сигурну, појавило се више хладњача што произвођачима малине одговара", каже произвођач малина и хладњачар Велибор Ранкић.

У Сребреници по проценама живи стално између хиљаду и две хиљаде људи, а број се стално смањује. Економија и нова радна места једино су решење за малобројне младе да остану да град сасвим не опусти.