Комеморација за ратну сирочад на Дечјем гробљу у Сиску

У том логору је од августа 1942. до јануара 1943. године, односно за време његовог постојања, умрло или убијено око 2.000 деце.

Комеморативни скуп почео је парастосом који су служили сисачки парох Веселин Ристић и његов претходник Петар Олујић, а у име Удружења логораша Јасеновца из Београда и Удружења логораша из Бањалуке присутнима се обратио Славко Миловановић.

"Само се истином могу градити бољи односи између хрватског и српског народа. Зато се морамо трудити да сачувамо успомене на страдале у Другом светском рату и да осудимо почињене злочине и појаве нацифашизма", рекао је Миловановић, додавши да треба осудити све који величају ратне злочинце, покушавају да их прогласе невинима и ревидирају историју.

Сећање на жртве, истакао је он, мора бити свакодневно, јер се трагични догађаји понављају, а ако нема комеморација за жртве, ако се о њима не предаје у школама или не говори у телевизијским емисијама, упозорио је, "пут до неких нових логора смрти краћи је него што мислимо".

Анета Лалић из СНВ-а је подсетила на храбре људе који су "како год су знали и умели покушали да спасу српску ратну сирочад од сасвим извесног и тешко схватљивог бруталног умирања".

"Својим доласком овде оповргавате све оне који сматрају да са различитих, мање или више видљивих позиција, могу умањивати или пак славити ужасе Другог светског рата на овим просторима. Храбри сте, јер је данас у Хрватској храброст јасно и гласно осудити НДХ као најцрње доба у хрватској историји", додала је она.

Међу преживелим логорашима на скупу је била и Даница Праштало коју су ратна страдања водила кроз сисачки логор.

"Човек ни животињи не би радио оно што су нама радили. Најгора је била глад; имали смо бројеве на картону који нам је висио на канапима око врата, али смо их појели... Храна је увек била врућа или преслана, па смо сви имали ране по устима, а како није било воде, били смо и жедни", присећа се бивша логорашица.

На скупу је била и Добрила Кукољ, представница Удружења логораша из Бањалуке, која се пита зашто се на том месту сахрањеној деци не посвећује већа пажња.

"То су наша браћа и сестре. Жао ми је што неки настоје да сећања на њих одумру. Ми који смо то све преживели желимо да се наше приче не униште и не забораве", истакла је она.

Међу присутнима су били и градоначелница Сиска Кристина Икић Баничек, дожупан Сисачко-мославачке жупаније Боро Ркман, чланови локалних већа српске националне мањине, дипломате Србије из Загреба, као и ученици загребачке Српске православне гимназије, закључује се у саопштењу.