Хрватску чека Извештај Савета Европе и замерке комесара Муижниекса

Комесар Нилс Муижниекс и његова делегација посетили су Хрватску између 25. и 29. априла ове године и током те посете су се састали с представницима државних власти, структура задужених за људска права, невладиних организација и представницима мањина.

Разговарали су, између осталог, с потпредседником владе Божом Петровом, одлазећим министром спољних и европских послова Миром Ковачем, министром правосуђа Антом Шпрљом, министром културе Златком Хасанбеговићем и државним тужиоцем Динком Цвитаном.

"Надам се да ће овај извештај завршити на столовима свих нових министара који ће на њега гледати као на корисни водич за проблеме које треба решити, сигнале које треба послати, те законе које треба побољшати", рекао је Муижниекс у разговору за Хину уочи објављивања извештаја.

Муижниекс се нада да ће нова влада показати политичку вољу и осврнути се на законске недостатке наглашене у извештају, сматрајући да је у крајњем интересу Хрватске да ојача свој правни и институционални оквир за људска права, јер ако то не учини на државној, ти ће се проблеми манифестовати на међународном нивоу.

"Бројни проблеми које сам приметио у Хрватској слични су онима у другим државама регије, као што су некажњавање ратних злочина, проналазак несталих особа или одштете жртвама. У тим сферама постоји напредак, но још увек има пуно посла", истиче Муижниекс.

У извештају о Хрватској на 33 странице поздравља се важност коју је земља дала регионалној сарадњи у кажњавању ратних злочина почињених тоеком деведесетих година, али се изражва забринутост због недавног назадовања те сарадње.

Упозорава се и на непостојање одговорности за нека озбиљна кршења међународних људских права, те на пристраност у судским процесима.
Комесар стога позива хрватске власти да предузму све потребне мере да би се стало на крај некажњавању и ефикасно спровело процесирање ратних злочина у складу с европским стандардима.

Муижниекс поздравља увођење закона којим се осигуравају одштете за ратне жртве сексуалног насиља, али од власти тражи да се реше и даље актуални недостаци тог закона, те да се побољша његово спровођење.

Извештај позива и да се свим жртвама и њиховим породицама омогући једнак и делотворан приступ правди.

У извештају се хвале кораци које су хрватске власти учиниле како би обезбедиле услове за повратак особа избеглих током оружаних сукоба између 1991. и 1995., но указује на препреке које и даље постоје у тој сфери, посебице око економских, друштвених, културних и језичних права мањина.

Наводе се подаци УНХЦР-а који је регистрирао повратак 133.242 Срба, што је пола од укупног броја избеглих пре 1995.

Повереника брине више од 2.800 особа, укључујући Роме без привременог или трајног пребивалишта у Хрватској, који су и даље без држављанства.

Успркос томе, Муижниекс хвали састав мањина у Хрватској.

"Импресионирао ме начин на које су мањине у Хрватској организоване, представљене и финансиране. Изненадио ме је врло висок ниво мањинског цивилног друштва", истакнуо је комесар и додао да сматра да је тај ниво под великим притиском због раста нетолеранције, говора мржње и укидања финанцирања невладиних организација и непрофитних медија.

"Сматрам да би била штета да то живописно и врло снажно цивилно друштво мањина буде ослабљено. Надам се да ће оквир којег имате будућа влада сачувати и оснажити", рекао је Муижниекс.

Позвао је власти на борбу против раста манифестација етничких нетрпељивости и злочина из мржње, те спречавање њихових негативних последица на друштвену кохезију у Хрватској. Иако истиче важност јачања законодавног и институционалног оквира у борби против тих појава, верује да је потребно пуно више одлучне акције да би се осигурала потребна свест о делотворној имплентацији тих закона.

Муижниекс сматра да, успркос постојању правног оквира за заштиту слободе медија, за то у Хрватској још увјек нису осигурани услови.

Истиче дао кривично дело келвете има велик утицај на слободу изражавања, па позива власти да укине све с тим повезане кривичне одредбе.

Комесар је, између осталог, подсетио да је Хрватска 2016. пала с 54 на 63 место на индексу светске слободе медија, што показује силазну путању слободе медија у Хрватској.

"Слобода медија и претње новинарима проблеми су које сам такође сусретао у државама региона, као и притисак на државне медије", рекао је Муижниекс.