Уговор о обнови православне цркве у Мостару

Уговор о почетку радова на обнови православне Саборне цркве Свете Тројице, једног од симбола града на Неретви која је порушена у грађанском рату 1992. године, потписан је у Мостару. 

У име Српске православне цркве уговор су потписали епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и старешина храма протојереј Радивоје Крољ, а у име извођача радова "Гемакса - Београд", уговор је потписао директор и власник тог конзорцијума Ђорђо Антељ и директор фирме "Грађење источног Сарајева" Зоран Попић.

Свечаном потписивању присуствовали су и градоначелник Мостара Љубо Бешлић, као и председник Владе Херцеговчко-неретванског кантона Срећко Борас.

У епархији захумско-херцеговачкој, од 2,7 милиона евра колико су обећали учесници донаторског ручка, 28. септембра 2008. године, у Српском центру у Мисисаги, уплаћено је 1,5 милиона евра за обнову православне цркве у Мостару, преноси Танјуг.

За потпуну обнову храма потребно је око четири милиона евра па се очекују донације Владе Републике Српске, Владе Федерације Босне и Херцеговине, Херцеговачко-неретванског кантона, општина и појединаца, мостарских Срба који 16 година очекују почетак обнове свог храма.

Центар саборности 

У Мостару, граду у коме су већ увелико саграђене нове и обновљене муслиманске и католичке богомоље порушене у прошлом рату, сада живи око 3.000 Срба повратника и црква ће бити њихов центар окупљања.

Саборна црква на источној падини мостарске котлине, грађена је крајем 19. века (од 1863. до 1873. године) и дело је великог неимара, Андреје Дамјанова из Велеша познатог градитеља хришћанских богомоља у балканским провинцијама Отоманског царства.

У унутрашњости цркве доминирао је богати позлаћени дуборез, импозантни олтар са 44 иконе, класицистичка уља на платну, кружно степениште са проповедаоницом и свечани престоли за владику и свештенике.

Импозантна троделна камена капија, дело архитекте Момира Коруновића, изграђена је почетком 20-ог века у стилу национално-романтичарског експресионизма. Крајем 20-ог века цркву су осликали грчки фрескосликари.

Цркву је саградио српски народ и трговци из Мостара, уз помоћ Русије која је донирала 10.000 дуката, које је донео архимандрит Прокопије Цокорило. Прилог од 25.000 гроша дао је и султан Абдул Азиз.