После Превлаке, неспоразуми и због нафте

Хрватски премијер Зоран Милановић рекао је да је Црна Гора за истраживање нафте и гаса одредила подручја око Превлаке које Хрватска сматра својим, преноси Танјуг.

"Видели смо задњих дана да је Црна Гора маркирала нека своја подручја за истраживања, која по нашем дубоком уверењу и међународном праву нису њихова, него наша подручја", истакао је Милановић.

Хрватски премијер је нагласио да две земље морају пронаћи заједничко решење.

"Ако то схватимо само као почетак некакве арбитраже између Хрватске и Црне Горе, биће добро. Ако је то некакав тврди став Црне Горе, онда ћемо морати то да променимо. Ако се будемо превише боли роговима на деблу, неће имати користи ни Хрватска ни Црна Гора, јер ће инвеститори одустати", указао је Милановић.

Црногорски шеф дипломатије Игор Лукшић, ипак, сматра да Црна Гора има право да распише тендер на ширем морском подручју око полуострва Превлака.

"Привремени протокол о разграничењу дефинише само један део те проблематике, дефинише привремене јурисдикције на копну и само 12 миља према отвореном мору. Међутим, оно где се тражи нафта, а она се не тражи око саме Превлаке, већ се тражи дубље према отвореном мору, тај део није предмет привременог разграничења по протоколу", подсећа Лукшић.

Истиче да у складу са одређеним актима из претходног времена Црна Гора сматра да јој припада тих 1.800 километара квадратних и да с тога ова земља полаже право да распише одговарајући тендер.

Хрватски аналитичар Давор Ђенеро, пак, тврди да је Црна Гора велики пријатељ Хрватске, те да јој се зато у свим ситуацијама треба обраћати са великим уважавањем.

"Изјава премијера Милановића да је наводно Црна Гора за истраживање нафте и гаса одредила подручја која нису њена, већ Хрватска, била је велика грешка и чини ми се да наши политичари ништа нису научили из тешког спора са Словенијом. То је једна штетна изјава, која говори више о карактеру хрватског премијера и о његовом животном и политичком искуству, него о стварном ставу хрватске политике", рекао је Ђенеро за подгоричку Побједу.

"Неће се нико кандидовати за истраживање нафте и гаса у зонама које нису разграничене. Нити је реално очекивати да ће се државе договорити о разграничењу без посредовања трећега. Хрватска има неозбиљног председника владе који не одмерава своје изјаве", напомиње Ђенеро.

Ђенеро каже и да би најбоље било да тендер за истраживање нафте у јужном Јадрану распишу заједнички Црна Гора и Хрватска.

На питање да ли нафта у Јадрану може угрозити односе две државе, Ђенеро каже да је Хрватска направила грешку, јер је прва кренула у истраживање нафте и гаса без консултација црногорске стране за подручје за које и Хрватска и Црна Гора мисле да је њихово.

"Међутим, ја сам уверен да ће тендер, који је расписан за подручје које није политички дефинисано, пропасти. Истраживање нафте је врло скуп и осетљив посао и сигурно да се један инвеститор неће упустити у посао у којем му се осим самог ризика посла успостављају и додатни политички ризици", напомиње Ђенеро.

Гранична црта на југу Јадранског мора још увек није трајно дефинисана. Обе државе полажу право на исти део епиконтиненталног појаса, па су обе државе на том делу Јадрана у географским картама уцртале своје истражне блокове који се међусобно преклапају.

Протоколом о Превлаци из 2002. године договорен је само привремени режим разграничења две државе, али у подручју територијалних вода, односно до 12 морских миља од обале.